Бранич

стр. 218.

в р а н и ч

БРОЈ 5. и 6.

Где год је установљена нарочита Скупштина за вршење уставоаворне власти, ту има разлога зепсти да она не постане тако свемоћно тело. Она се може таким телом начинити и у оним случајима, кад су законодавни чиниоци Уставом овлашћени прописати јој програм рада, ван кога се она не би смела кретати. Јер, ако је лако прописати јој тај програм рада, није лако приморати је да га се она држи. Један од законодаввих чинилаца, обична Скупштина, нема могућности да икакав надзор над њом води. Остала би сва вада у шеа>а извршне власти да он одрече потврду оним одлукама уставотворне Скупштине, ксје би ова донела, властитом иницијативом, о предметима ради којих није сазвана. Наравно, у републикама, где одлуке ове Скупштине не подлеже председничком вету, ни ово средство не би било могуће Ту ће уставотворна Скунштина увек, бар (1е Ј'ас1;о, бити свемоћна. Али не треба за то препењивати ни ону моћ, коју у монархијама владалац има над таком Скупштином. Њему није лако одупрети се ни обичној Скупштини ; управ, тек кад се ова подели на два дома, постизава се између ње и њега равнотежа. Како пак његов подожај мора бити мучан према једној неподељеној Скупштини, која је још оглашена за Скупштину вишег ранга! Уставотворна је Скупштина, с тога гледишта, још опаснији оглед него непосредни апел на бирачко тело. Кад се од бирача узима реч о извесним уставним питањима, они се морају ограничити да одговоре на оно о чем се питају. И кад би хтели, не би могли ни о чем другом решавати. Они немају начина да се догсворе ; нису искупљени на једном месту; гласају одвојепо, сваки код своје куће. Због тога што није организовано, бирачко је тело лишено сваке иницијативе. Друкчије стоји ствар с уставотворном Скупштином. То је организовани скуп. То је једни тело. Шта је сиречава да, сазвана ради промене једног члана Устава, не подере цео Устав? Шта је спречава да, сазвана ради промене Устава, не збаци с престола владаоца ? То би истина биле злоупот ребе, али шта мари како ће се њени акти с правног гледишта окарактерисати, кад они један пут буду извршени... Колико уставотворна Скунштина може бити опасна, нико није боље увиђао него Наполеон I. и