Бранич

БРОЈ 5. И 6.

В Р А Н И Ч

после њега Наполеон Ш. Обојица су имали куражи да више пута, за своје владе, приређују плебисците о уставним и династијскнм питањима, али ниједан од њих није никада сазвао једну уставотворну Скупштину. Од Француске револуције они су примили начело апела на народ ; усганову конвента одбацили су. Може се приметити да уставотворна Скупштина не може постати неограничена, док не погази границе које јој је законодавна власт на основу Устава поставила, и да не може постати свемоћна, док своју уставну моћ не злоулотреби. И може се још рећи да нема органа власти који није у стању тим начином, узурпацијом, прикупити сву власт у своје руке. Зар је мало примера да се шеФ извршне власти, погазив Устав, начинио диктатором, и зар је мало примера да се законодавно тело, збацив ше $а извршне власти, претворило у конвент? Уставизакони регулишу употребу власти ; они не спречавају њену злоупотребу. Али кад нас они не обезбеђују ни од чије узурпације, онда није праведно ни противу Велике Скупштине наводити тај разлог, да она може присвојити себи ону власт која јој по Уставу не припада. Ма колико ово изгледало тачно, опет је допуштено тврдити да је уставотворну Скупштину теже држати у границама закона, него ма који орган власти. Ниједан орган, у практици. не располаже тачно оном количином власти која му је законима додељена. Сваки располаже с више власти, или с мање : зависи од тога колико с; његова легална моћ поклапа с његовом политичком моћи. Под политичком моћи треба разумети онај кредит који он ужива код јавног мнења. У Француској, на пр., где су жнве успомене на злоупотребе личне власти, председник републике улива неповерење јавном мнењу ; — и то је што га спречава да употреби сва она права која му по Уставу припадају. Он је у ствари много слабији, него што би се могло мислити судећи по тексту Устава. На супрот томе треба ставити пример Доњег Дома у Енглеској. Ово је тело присвојило себи претежан утицај у законодавству, и ако му такав утицај не признају позитивни закони, који га стављају на исту ногу с владаоцем и с Горњим Домом. Ова политичка надмоћност До-