Бранич

СТР. '2^6

Б V А Н 11 Ч

ЂрПЈ ђ. и 6.

„1., За кривде у стању с1етеп<;1а 8еп1Н8 ниеу потребне нарочите одредбе, јер се у крив. праву води рачуна о томе код урачунљивоети у опште ; 2. Код свих кривичних дела што их учине старци (тачну границу старости не треба одређивати) потребно је да судија испита: је ли код учиниоца било моћне воље каква обично бива у нормална човека, ши је исте било у слабијој мери; и 3., Код којих се стараца, као криваца, може предпоставити слабија урачунљивост или неурачунљивост али ев види непоправимост, за њих треба одредити оеобено меето где би остали до смрти; а који би уз то још и опаени били за друштво, они би имали доћи у то еклониште тек пошто издрже досуђену им казну. И за извршене казне треба имати обзира на етароет." Фрајзиигер, судија из Франкфурта, вели да крив. -закони на више места воде рачуна о старости. У пет држава закон не допушта смртну казну за људе преко 60 година. У девет држава не примењује се за старце максимум казне, а у 21 држави узимају законици старост као ублажујућу околност. Он не држи да је оправдан утицај старости у крив. праву, .јер се границе старости не могу одредити. После још неких статистичких података, говорник прелази на крив. дела стараца у погледу морала, која такође не иду у прилог старачке заштите. Леиман , члан берлинског санитета, не сматра статистику Фрајзингерову за меродавну. Извесно је, вели, да старост пати од многе слабости. За доказ и он наводи баш преступе нротив морала. Познат му је човек, који је цео век свој провео као веома моралан, а у 76. години је силовао децу. И зар се сад таком човеку, код тако чисте прошлости, може при оваком поступку признати здрава свест за потпуну урачунљивост? ГЈа тако је и код простих кривица. Знао сам, вели, господина човека од 73 год., материјално добро ситуираног, који је, ушав у један дућан да нешто пазари, етриао флагау рума у џеп, и једнако је за тим тврдио, да не зна како му је дошло у памет да узме ту флашу недопуштеним начином. Извесно је и њега на такво дело навело оно исто неодољиво оеећање. које н децу навлачи на подобна дела. И зато му га не может* урачунати у казну. Почетак душевне сзабости, које и