Бранич

БРОЈ 5. И 6.

В Р А Н И Ч

стр. 227.

декарско исоитивање није у стању тачно одредити, често већ знатно ограничава способност радње у кривца. А то се свакојако мора узимати у обзир. Зато је умесно попоступио берлински психијатер, који је, ма и читаву годину протегао испитивање, док је код извесног оптуженика могао констатовати стање звано дешепИа аетПв. Говорећп даље о крив. делима стараца закључује с тим, да о старости на сваки начин треба водити рачуна у крив. праву. Не препоручује нарочита склоништа (азиле). Пошто је за тим говерило још више њих (Мајир, Барна, Рајнард, Штајнфелд, Фрајзингер, Николадони, Шалго, Баумгартен и др.) усвојен буде Лепманов и Мајиров предлог, који гласп: „Конгрес изјављује, да ири одређивању криминалитета, изузимајуЕи утвр/јену умну аоремеКеност, нарочито треба имати обзира на умне иромене које ироузрокује старост." После свршеног саветовања изјавио је Ван Хамел благодарност угарској влади на особитој предусретљивости и дочеку. Тако се свршио у Пешти VIII. међународни конгрес за крим. право. А. Нннчик. НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 §. 313. ГРАЂ. СУДС. ПОСТУПКА (Ни иовервлац 1ш дужпик вису дужни лдатити стараоцу трошан, учиаев на ствари под аабрапок.) „Највеће право — највиша неправда." Поводом једне најновије примене горњег законског прописа код виших судова, нека ми је дозвољено ре!ш и свој суд о разумевању тога законског наређења и молим : да ми се на реч верује, да ме никаква амбиција на ово не тера, но оправдана жеља, да дадем повода нозванијим од себе, да о овоме, доиста интересантном примеру, који ћу доле навести, своје мишљење јавности иредаду, како се у будуће ни за једну судску одлуку у овом правцу, не би могло рећн, да је противна духу 19*