Бранич
стр
Б Р У Н И Ч
БРОЈ 5. И 6.
закона, као што ја мислим за одлуку већег суда у доњем примеру, о коме мислим који редак написати. Но, пре свега да препишем акта, а пре тога, у циљу бољег разумевања судских одлука, морам учинити једну напомену, шта је био повод да се дође до спо^ а и ових акга, којима се служим. Милисав Пејић, трг. из варошице Лешнице, по смрти остави тестаменат, у коме је, поред осталог, наредио, да његовим посмртним имањем управља (администрира) удовица му Г-ђа Стака и од чистих прихода да Уз себи захржава а друге 2 /з да даје синовцима му, Павлу и Драгутину Пејићима онд., нод условом, да онв на имању раде и Стаку слушају. Но између Стаке и синоваца јој, Павла и Драгутина, дође до неспоразума, тако, да су Павле и Драгутин радили < воје и пок. Милисава имање, поводом чега, Стака стави обуставу на покр, имовину мужа јој. која буде процењена 40.300 дин. Извршном пресудом Апелационога Суда од 7. Маја 1893. М 807, Стака је ову обуставу оправд >ла и добила право администрације и уживањн имања иок Милисава у свему оиако, како је у тестаменту речено. Но, полициска власт, није могла извршити у саему ову нресуду Апелациоиога Суда, с тога, што су тужени Павле и Драгутин на протоколу Ж 5469, изјавили, да су обустављену покретност потрошили. Заго је Стака, актом од 19. Октобра 1895. Ж 11.720, тражила код лозничког првостеи. суда забрану на велики број грла : говеди, коња, угојевих свиња и другу покретност реченога Павла и Драгутина, да би обезбедила један део горњег потраживања, ноднев уз тај акт, у препису, сва горе наведена акта. Ту је забрану суд одобрио и полпцијска власт извршила предав ствари Љубомиру Исаковићу трг. из Н. Села, кога је Стака за стараоца именовала у акту тражене забране. Интересантно би било разложити, како је решење о овој забрани ништено и забрана опет одобравана; како се поводом тога развио једап велики кривични ироцес, који је тек ових дана деФини 1 ивно свршен ; качо је око иззршења речене иресуде Апелационога Суда м 807, воћзн грдан административан спор од среског начелника