Бранич

етр. 234,

БРОЈ 5. В 6.

Првостеп. лознички суд усвојив ове примедбе, као обавезне, пресудом од 24. Октобпа 189 8. №13.438. овај

мнру за исхрану стоке, чуварину, таксу и друго, свега 19.231-06 дин. а од овог тражења наспрам тужених Пејића одбија се као од тражења неумесног, Разлози су ове пресуде у главноме они, што су у мредњим примедбама Касационога Суда наведенп с позивом на §§. 800 и 818. грађ. зак , јер је првост. Суд огласио Стаку за проузроковача ових трошкова пошто је н»ен пуномоћн ж речену пресуду Апелационога Суда л» 807. заменуо поравнањем № 6004 , а она потом ове забране тражила. Против ове пресуде првост. еуда тужилац није изјавио незадовољетво, а Стака и Пејићи јееу, прва зато, што је осуђена на плаћање, а Пејићи зато, што им нису досуђени иарнични трошкови. Апелациони Суд, по ова два незадовољства, одобри пресуду првост. суда с додатком, да туашлац Исаковић туженим Пејићима шати 250 дин. париичног трошка. Пресуда је ова од 2. Јануара 1899» А- 471-5. По жалби пуномоћника тужене Стаке, Ш. одељење Каеационога Суда, примедбама од 15. Марта 1899. Јб 2367. поништи горњу пресуду Апелационога Суда са ових разлога:

елучај нрименити, иа'чак и теоријски сткар у кратко рааложити, иарочито у тежим случајевима и приликоа мгомалије законске. У горњем случају, нижи се суд пашти да од једног зла не ирави два, да једном нарнидом не изазива другу., јер је аасолутно нлмогуАе знати: ко је крив за ове трошкове док се претходно не расправи представл/ни одаос између тужених. —- а Касациоаа Суд, са извесном категоричношћу, ништи решење ирвостененога Суда, не наводећп апсолутно ни једног законског про !жса, ио коме би се спор расправио у корист било Пејића било Пејићке. Примедбе су те горе у целини исписане и оне еу доказ овоме тврћењу, а овакве примедб° долазе посведневно ивжим судовима. Према томе било би желети: ла Кисаци <ни Суд у будуће ниже судове учи а не да им аааоведа, јер би поучне, убедљиве, основапе на законским нропиеима и теорији, примедбе Кзсационога Суда, учиаиле много већу корист и парничарима и судијама нижнх суд >ва на Бога ми и самој нравди. Оводчко, за сада, о овој ствари н у виду примедбе, а камо срећа да се снремнији и нозванијн за ово заузму, мање би било разлога в против-разлога, а више одаука, које не би прогеет взамвале, — в но томе више вере у ауторнтет суда.

спор пресуди: да тужена