Бранич

БР. 5. и 6.

В Р А Н И Ч

„Кад је тужена Стака, као што тврде акта под Бр. 8065/95, Бр. 12.597/ 9б и Бр. 12.80 7/95, тражша у смиелу §. 407. грађ. пост , да суд нареди продају забрањених етвари, наводећи да неће да сноси одговорност и трошкове на одржање њихово, онда је она тиме по закону скинула са себв одговорност за те трошкове, који у овом случају не падају на Стаку ни с обзиром на §. 806. грађ. зак., пошто је она, тражећи осигурање на основу судске пресуде, оста»а у границама свога права. „Разлог суда о замени пресуде Апеладионога Суда доравнањем од 30. Маја 1895. год. неумесан је за расправу ове тражбине, јер се то поравнање тиче правних односа тужене Стаке са туженим Пејићима, који овде заједнички представљају тужену страну. Кад се дакле овом иарницом не расправљају њихови односи као парничара, онда се овде томе поравнању, у једној парници с трећим лицем, не може придавати законска важност, у толико мање, што се из акта овога спора види, да је Стака повела кривичну парницу ради унишгаја тога поравнања, као дажног и на превари основаног. „Ценећи даље одговорност тужених Пејића, Апелациони Суд треба да има у виду, да се тужилац Исаковић није користио прописом § 407. гра1». пост., није тражио продају узабрањене стоке зато, што неће трошкове да сноси, али пошто ни тужени Пејићи нису то тражили, онда суд, при суђењу ове парнице, треба да има у виду пропие §. 680. грађ. зак., као и акт власти среза јадранског од 2. Марта 1896. год. Бр. 2876, из ког се види, да је и кад је тужиоцу Љубомиру наређено било, да забрањену стоку преда туженим Пејићима, као сопственицима њеним". Апелациони Суд усвоји горње примедбе и са разлога у њима изнетих а с позивом још и на §. 800. грађ. зак., §§ 98, 405, 406 и 822 грађ. пост. и §. 75. стец пост., у I. своме одељењу 27. Марта под Бр. 1282, пресуди; да тужени Пејићи плате тужиоцу Исаковићу на име свега што је напред код пресуде првостеп. суда речено, 19.231'06 дин., а наспрам тужене Стаке тужилац се одбпја као од тражења неумесног и да јој плати 250 дин. парнич трошка. Ни против ове пресуде није се жалио тужилац Исаковић, а ни тужена Стака и њен пуномоћник, док су за Пејиће дате гри жалбе једна цисана у Београду, коју су