Бранич

стр . 236.

потписали Пејићи, а другу жалбу и н>еи додатак — као трећу жалбу, (због које је тужилац и изгубио ову пар ницу) изјавио је пуномоћник тужених Пејића. По тим жалбама Ш. одељење Касационога Суда поништило је и ову горе поменуту пресуду Апелационога Суда, примедбама од 1 !ћ Августа 1899. & 6387. са ових разлога: „Кад се из пресуде првостеп. лозничког суда од 24. Октобра 18У8. год. к 13.438, као и из пресуде Апелационога Суда од 2. Јануара 1899. & 4715, којом је пресуда првостеп. суда одобрена, — впди, да је тужилац Исаковић од спорног тражења, према туженом Павлу и Драгутину, одбијен, као од неумесног тражења, и кад тужилац Исаковић није употребио правно средство, ни против прве ни нротив друге поменуте пресуде, онда је Апелациони Суд, постунајући по примедбама Касационога Суда од 15 Марта 1899. Л 2367, својом пресудом од 27. Марта исте године к 1282, иогрешно осудио туженога Павла и Драгутина на алаћање спорне тражбине, пошто наведеним примедбама Касационога Суда није поништена пресуда Апелационога Суда од 2. јануара тек. год. № 4715. и наспрам туженог Павла и Драгутина, већ само наспрам тужене 'Стаке, која је том пресудом била и осуђена на плаћање спорне тражбине, те је у овом случају требао ову околност да оцени према прописима §. 307. и 313. грађ. пост." Апелациони Суд усвоји ове примедбе Касационога Суда и са разлога у њима изнетих и оних у потоњој пресуди, прееудом свога I. одељења од 1. Септембра 1899. Д* 2991. пресудп: ,.Да се тужилац Исаковић наспрам тужене Стаке од свога тражења, као недоказаног и неумесног одбије и да јој плати 250 дин. парничног трошка „Пресуда првостепеног Суда од 24. Октобра 1898. л* 3 3.438. према туженима, Павлу и Драгутину, извршна је." Против ове пресуде Апелационога Суда жалио се тужилац и пуномоћник му, али без успеха, јер је Ш. оделење Касационога Суда оснажило горњу пресуду Анелац Суда, решењем од 3. Новембра 1899 Бр. 8813 и тако: тужиоцу Исаковићу није нико дужан платити исхрану туђе стоке н остали трошак, за више од годину дана Да се запитамо: је ли то правично и је ли то смисао закона? Одговором на ова два питања у исто време