Бранич

&ро.т 5. ■ 6.

в р а в ■ "*

с*гр. 23$.

тужнлац је, против тих пресуда, требао, ио мишљењт Каоационога Суда т да употреби правно средство, да извесна „част" 4 пресуде не бн поетаиа извршна, — а која је то чает, кад је тужиоцу досуђено све што тужбом тражи? Тужилац тражи нзвесно право, које му ее у целини ио тражењу досуђује, а судови св међу собом не слажу, ко тужиоцу да тражбнну гтлати н на крају крајева нзлазн, да му нико не плати, зато, што ее није жалио, а ево запгго тужилац нити се жално, нити се морао жалитн: Нека мн је дозвољено да вулгарним примером н рвчнма ово прецставим. За незнатну еуму од 1000 днн, нјг* баш и 20.000 днн., колико је овде у питању, тужнм *% једнички по једном исеом основу, једном нстом еуду мллијунаре г. г. Вајферта н Крсмановића. На ту моју тужбу добијем пресуду, која гласи: да мн г. Крсмановнћ пжатн тражених 20.' 00 дин. н ја наравно и не помншљам да ев жалим коме. По том добијем другу прееуду, која глаен: д* ми г. Вајферт мати 20.000 дин. и ја наравно и не иомшпљам да се жалим коме. По том добијем другу пресуду, која гласи: да ми г. Вајферт шатн речених 20.000 дин. и наравна ствар је н опет немам раздога да се жалим, а зашто? —- Проето и једино зато, што је мени гла&ио да ми ее пзати тражених 20.000 дин., а са евим ми ј* равнодушна етвар, ко ће мн ту еуму платитн од именована два гоеиодина, јер су обојица тако сигурни, да ја и не сумњам, да ми за пет минута ма који од њих неће шатити горњу суму. Што еу у Веограду гг. Вајферт И Крсмановић, то су у Лешници Стака и Пејићн > зато се у горњем спору тужилац није имао против чега жалити, јер његово незадовољето и жалба не би била нравно ср«детво но етвар — ината. ГЈрема свему овоме, елободан еам мислити да иримедбе Каеационога Суда од 19. Авг. 1899. х 6387. у горњем сиору донете, немају оелонца у закону, јер је њима неправилно примењен §. 807. и 313. грађ еуд. ност, а да ове иримедбе не одговарају аакону, види ее в по томе, што еу оне очито противне примедбама Касационога Суда од 15. Марта 1899. год. Л* 2367. на које ее наелањају, тако: Примедбе од 15. Марта ниште прееуду нижег суда са тог разлога, што Стака није крива за ове трошкове; у њима ее опширно разлаже, да су туженн Пејићи одговорни