Бранич

б р а н и ч

ници) као представниди тужене стране, што је означено у заглављу нресуде. „Но довољном извиђању суд је донео нресуду о нраву у границама тужбе, и тужиоца одбио од тражења. Овом нриликом, у нобудама анелационе пресуде, обележен је карактер тестамента пок. А.А., поставком, да се он појављује у облику ограниченог Фидејкомиса (супституције) са додатком, да ова чиста теориска разлика не мења саму ствар односно последица, коЈе су изазване тужбом. ,Ни у тужби, ни у одговорима, ни у наводима странака на рочиштима није покренуто: „1. питање о уживању имања покојникова до предаје фидејкомисним наследницима; „2. о повреди законскога дела наслеђа; „3. о цељи зајма и о начину утрошка узаЈмљених новаца; „4. о стању у коме треба предати завештано имање фидејкомисним наследницима; „5. о каквој другој оцени Форме тестамента према улогама наследника, уживалаца, супституаната и т. д. „Сва ова питања,, нека је дозвољен овај израз, властита су поставка Касационога Суда и, осим што ништа не доп Јиносе пресуђењу ствари ио тужби, не могу се дозволити ни с тога разлога, што су покренута мимо воље парничних страна. „Ни сама одвојена мњења двојице анелационих судија не заступају у ствари то гледиште касационих примедаба. „Са ових разлога." и т. д. Касациони Суд у својој општој седници од 8. Фебруара ове 1900. год. решењем .у. 688, одлучио је, да су примедбе Касационога Суда на закону основане, а да не стоје противразлози Апелационога Суда. Саопштио Душ. Ниволи!.

XI. — Примена одредбе §. 230. т. 3. крив. с. пост. Државни тужилац тужбом бр. 19086 тужио је првост. суду крагујевачком Владимира Јо^ановића из Милаковца зато, штоје његов бик, преко дана, 25. јуна 1897. рогом уб'о Јакова Тоналовића из Милаковца, кад га је овај хтео истерати из евоје лизаде, услед чега ј 'е Јаков и умро. Како оптужени Владимир није