Бранич

б р а н и ч

стр . 251.

или и једно и друго. Буде ли ово последње, онда Апелациони Суд треба да каже, у колико је умесно ово тражење, а у колико не. Нађе ли Аиелациони Суд да је тражење тужилачке стране донекле умесно и то с обзиром ва сам тестаменат, који ирема §. 483. грађ. зак. вреди. (в. реш. несп. судије Бр. 1245.) онда треба да ириступи самом пресуђењу епора, признајући умесноет тражења тужилачкој страни, во с тим, да право субституираних наследника не буде ни у колико новређено т. ј. нраво у задобијању евентуалног наслеђа, продајом спорне куће до евентуалног наслеђа, или продајом права уживања куће. Но за решавање овога споча важноједасе утврди и ®акт, на шта је узајмљени новац, употребљен т. ј . да ли на оиравкв самог интабулисаног имања, или на личну употребу г-ђе X. „А осим свега овога Апелациони Суд треба да има на уму, нри изрицању пресуде по овом сиору, још и ово двоје, не мање важно по правилно решење његово, а то је: тестаментом се укида наследницима — институтима — законити део, а они се на то нису жалили, и забелешка у интабулационим књигама постала је тек на годину дана после свршених свију проииса око задуживања. Даље, и сама интабулисана завештзочева забрана пон аНепапсН е4 опегапсН, т. ј. да наследник не може завештаво му имање продати, заложити и томе слично, може се односити само на наследника, а не (осим сл/чаја установљеног Фидејикомиса) и на савесне повериоце, који не доводе своје право тражбине из недозвољеног уговора, него своју тражбину заснивају на другим основима, пошто закон не штити нигде несавесног цужника иротив савесног иовериоца." Апелациони Суд није усвојио ове примедбе и дао је ове противразлоге : „Извиђање и суђење грађанског питања ограничено је садржичом тужбе и одговаракао одбране. Даље улажење у ствар мимо захтева интересованих странз, значило би по званичној дужности покретати и расправљати питања, која су ван спора. „Садржина тужбе повериоца своди се на то : да се пресуди, да он, као поверилац тужене г-ђе X. има права првенствене наплате из дела шмања, које јој принада од умрлог јој оца, као наследници, без обзира на примедбу судије неспорних дела у интабулационим књигама, да је целокупно имање А. А оглашено за Фидејкомисно. „0 овој тражби даДа су одговоре сва интересована лица (кћери покојникове и њихова деца као Фидејкомисни наслед-