Бранич

број 5. и 6.

б р а п И ч

стр. 261.

их с горњег сирата, а после да умакне. Кмет је одрицао све то :хладнокрвно и са потсмехом. У опште кураж није напуштала до послетка ни једног оптуженика. Кмет је стојао пред свим својим друговима трезвен и разборит као и вазда. Слободно је гледао у поротнике и публику, и с правом безочношћу нападаше на сведоке у поједнннм питањима. Приметан осмех прибраноста и самопоуздања прелеташе кад и кад преко његова запурена лица, али њега увек нестајаше чим би стао да беседи Јоксим Столовић. Узбуђен његовим задевицама, кмет би долазио у ватру. Убрзао би кретање тела, обрецивао би се, и млатао на све стране и рукама и ногама исто као осетљив невин човек. То даде повода слушаоцу г. др, Т>. Г., да шане писцу : „молим те, ко би рекао да је овај човек злочинац," на шта му опет писац одшапута неколико шаљивих на рачун Психологије и Френолог<је као „тачних" наука. Државни тужилац приказа своју тужбу у кратком наводу прибраних доказа, и затражи да се оптуженици казне за разбојништво и иаљевину. Оптужене Јоксима и Јоси®а бранио је један, а остале други крушевачки правозаступник. Њихове обране носе тип наметно схваћеног стања дела. Не одликују се дугим изводима о уображеној невиности клијената, ни пространпм параграФиснњима, чему и нема смисла у поротним суђењима, Дуге иразне адвокатске орације, изгледале ма колико вештачки, само су развлачења, која мећу на коцку стрпљење судија, а ништа не асне клијентима. Обрана првог своди се на то : како његови клијенти признају само да су знали о намишљеном и извршеном злочинству неуче -твовавши лично ; и са тога оставља поротном суду. да оцени меру кривичности с погледом на прописе кривичног законика о саучешКу у кривици, у колико буде доказано, да су остали оптуженици извршиоци дела. Други правозаступник бранећи своје клијенте каза : да их признање прве двојице не може да терети. Они не признају у облику који даје доказа да су пре свега и сами учесници у извршењу, те да се могу смаграти за другове у извршењу и његови клијенти; но бацајући кривицу на његове клијенте, они задржавају за се скромну улогу иростих зналаца извршеног деда, а не и улогу извршилаца. То по закону не вреди. Скрећући пажњу поротника на ту околаост, моли да се наводи обе групе 'Оптуженнка о невииости, узму у озбиљну оцену и т. д.