Бранич

БРОЈ 5. И 6.

Б Р А Н И Ч

стр. 263.

осуђен на смрт, но милост ваадаоца замени ову казну са неколико година робије, од које нешто издржи а нешто му се опрости. После оваких искушења могло се очекивати да се Тадић тргне и постане поштен човек; али рђава навика поново га навуче у зло, које сад изазва и другу смртну пресуду. Разбивши дућан, чнни ми се неког Милентија Радовића са Уба, украде повећу суму новаца, но се одмах пронађе код њега све, осем неколико гроша, које је потрошио картајући се. Прссуду мирн» саслута до краја, само рече холерично : л зар за иотрошених неколико гроша да изгубим главу После је заћутао. Чашу живота пуну слаети и горчине, као да беше до дна искапио. Заостала дрождина одбијала га је од живота својом бљутавошћу. Не хтеде више да живи! Апатија наепрам живота беше овладала њим у толикој мери, да је једва намољен да нротив пресуде изјави Касационом Суду жалбу, од које није имао никаксе. хасне. Цветко Бошковић из Новог Села у срезу Трстенпчком,*). нападе на спавању Вучка Петрушића из Грачаца у округу Чачанском: удари га кундаком војничкм пушке но глави, па ошамућена човека прикоље као брава, како в с ли у протоколима прпзнања „од грехоте да се јаднпк не мучи." После га опљачка. Смртну пресуду од 30. Децембра 1878. Бр. 2921. саслушао је мирно. Приписујући злочпн Фаталном случају коме мораде да подлегне, рече после осуде кротким гласом: „Хвала судијама, кад нађоше да је тако право." До извршења пресуде беше хладнокрван. Пошав на губилиште само је жалио што варошани не послаше молбе за помиловаае. Дмитра, жена Живојина Радовановића из Паруновца (од 40 година), у договору са љубазником Миланом Анђелковићем Рибарцем, уз први рат кад сељани беху у бежанији, уби секиром свог мужа, па да забашури траг зааали кућу свог суседа, и убијеног мужа убаци, те изгоре. Доцпије, да обустави кривичну истрагу, што беше поведена тужбом њене захове Жавке жене Аврама Михаиловића из Паруновца, убнје најгрозннјим начином и захову, у договору са Марком Јовановићем-Шаренкапом из Паруновца Осуђени сви троје на 20 година робије, нису показали ни плашње ни кајања ни очајања. Пресуду од 5. Маја 1879. Бр. 5519. саелушали су сасвим мирно. Девојка Станаца, кћи Милосава Пантелијћа из Влајковаца, пристајући уз зађевице сгаријих, смртно омрзне чељад стрица.

*) Друго Ново Село налази ее у Јошаничком срезу, такође Крушевачког округа.