Бранич

стр. 266.

в р а н и ч

број 5. и 6.

После осудо настадоше за осуђенике грки дани стравичног жпвота. Г1о њихово) жалби, а и иначе по званишој дужности, пресуда је морала да оде Касационом Суду, а оданде — ако остане у снази — Министру Правде због номиловања. То међувреме, што протече у Формалноетима, од којих се понегда има хасне, веома је дуга и грозна нериода неизвесностн за осуђеннке, који појимају сласти живота. Код све њихове хладноће, мислим, да ни наши осуђеници нису безбрижео очекввали зору идућих данз, чекајући да се дело врати од Касације. Али ком је суђено да умре ириродном смр~%у, за њ није саливено смртоносно олово! Кад се подесе такве околности, које нас изненађују обртом ствари, зар ле ба могли да будемо и Фаталисте ?! По ирвобитном тексту §. 243. каз. иостунка, смртна пресула могаше да буде изречена само у случају : кад је кривица доказана нли иризнањем оитуженика, илч сведочанством заклетих сведока, поред несумњива доказа о иостојању дела. Признање ваља да буде слободно, јасно и опредељиво, а да се у свему подешава са извиђеним околиостима. Сведоџбе сведока опет вреде као доказ само онда, кад најмање два сведока сложним исказом потврде у«ињено дело. Увзђањем Закона о Лороти наста взмена овог законског ирописа. Законодавним објашњењем од 25. Окгобра 1872. би регулисано : да горња тачка кривичног поступка не вреди за дела што нодлеже иоротном суђењу; јер иста тачка стоји у вези само са доказним правилима кривичног постунка за редовна суђења, која за Пороту немају никакве важности; и по томе, чам Порота, добивши убеђења укуиним извиђајем ствари, изрече да је онтуженак крив за злочин што се по законима казни смрћу, пмала се да изрече смртна осуда, и ако оптуженик не признаје кривицу, и ако она није доказана двојицом сведока. По овом законодавном обЈашњењу суђено је дуго времена. По њему су и овп злочинци осуђени на смртну казну, ма да нису признали извршење дела, и ма да само један сведок очевидац терети јединог Тиодора. Али на срећу оптуженика, законом од 10. Јануара, којиступи у живот 10. Фебруара 1879. би укинуто законодавнообјашњење, и наново је.враћен у живот стари текст §. 243 крив. поступка, као обавезан и за норотна суђења.