Бранич

Г.РОЈ 7. II 8.

В Р А II И Ч

СТР. 339.

* * * За ово, окривљени Миладин, према решењу иследне власти, би узет на редован исаит , на коме, сигурно науЧбН од осталих притвореника, — јер су сви зајбДНО стрпани, где се могу разговарати и договарати о свему, а све иа штету проналаска праве, материјалне истине, каза и исприча ствар сада сасвим боље, мислећи јадан, да се тиме одбрани. Он поче овако : »Хоћу да покажем праву истину, показао сам то и одмах, чим сам дело извршио, а сада ћу све редом показати. Даницу сам ја заиста и;) моје пушке острагуше убио 18 Фебруар 189.... год. по подне, на имању и код појате браће Милосављевића, из Липовице, а убио сам је за то, што је од мене бегала, шго се није хтела на мој позив мени вратити, нити кући њеног оца, но све је то занемарила, и хтела ићи онако, како она хоће, да се скита. Ја сам посумњао(!) у њену искреност, наљутило ме је то, што неће ни кући мојој ни мог а оца, па ни кућп свога оца, скинуо сам пушку коју обично носим и њоме сам Даницу убио. Све што сведоци говоре излишно је, јер сам и ја сам дело признао. Она је отишла од мене, није хтела кући мојој, ја је ухватим за руке, али је нисам вукао, јер је одмах села, после устаде и потрча ка сведоку Љубомиру, рекав мени: ја нећу за тебе, уби ме. Мени се тада нешто смрче, имао сам пушку, пригрчим ближе њој и убијем је на место. Иосле, пошто сам је убио, нисам ништа говорио, нити сам је исовао и сведоци што то говоре, они лажу. Она је мени казала једну реч срамотницу, а то сведоци не говоре, и за то тражим да се са њима суочим. Са Даницом сам лепо живео, мало смо се кад кад у почетку поречкали, због њених хаљина, које јој отац није дао. За мене је драговољно пошла и нисам је тукао дрветом онога дана, но само смо се шалили, и у шали шамарали, као млади људи(?!)" Из овог исказа окривљеног јасно се види, колики је рђав утицај заједнице притвореника. За непуних 15 дана у пригвору, он је сасвим другаче говорио, нападао своју жену, и правио је чак неморалном , »посумњао у њено поштење," док први пут, одмах, чим је извршио убиство, под онако још свежим утисцима, каза само: „Ја сам је убио, а зашто не знам."Ну, и ако он овако лагаше, правда чини своје, и онај, који зло чини, мора бити кажњен, па ма кад то било, па и случајно, ако избегне казну јавних власти, савест нечиста увек ће га гристи, и иодсећати на грозно дело које је учинио.