Бранич

СТР . 340.

В Р А II И Ч

БРОЈ 7. и 8.

* * * Начелник среза деспотовачког, пошто је цело дело иследио, спровео је оптуженог Миладина суду на осуду, а дело је квалиФиковао као убиство хитимично, с намером и са аредумишљајем, Суд, пошто је расмотрио акта овога дела, нашао је: а) да је ово дело, као гато је преставл>ено кажњиво по § 151) I од, каз. зак. б) да у признању оптужено.га, које се слаже са сведоџбама испитаних сведока — § 225. и 229. крив. пос. има довољно основа да се оптужени Миладин за ово дело стави иод суд, у иритвор и у оков. Пошто и државни тужилац би готов са оптужбом и испунише се све Формалносги одреди се и претрес у суду. * * * На прегрес беху сви позвани дошли, а оптуженог Миладина изведоше из судског притвора. Млад и бујан, стаса средњег, науснице тек га огаравиле, а лепо очешљан и чисто обучен, даваше заиста утисак једиог несрећног мужа, који се реши да и своју жену убије. По нараФи прек, кад говори плаховит, кад му се помене име жене његове Данице, румен га обузе, те тако и на тај начин даваше угисак, — као да се каје ! Мора се признати, да је леи младиК и допадљив, па није ни чудо, што беше рђавог и злог духа, јер лепо се вели • У лепом телу, крије се зао дух. На питање председника суда: зашто болан Миладине жену да убијеш, кад нема ни две недеље како се ванчасте? Он само одговори : »Уби је, ја, па шта сад помаже." Није се бранио много, но кратко рече: ја сам је убио, а то сам чинио за то, што је побегла од мене, што ме море не могу да ти кажем све! Доказато је и познато је, да све убице, било на претресу код суда или при извршавању смртне казне, мизерно се понашају, тако да изгледају и сувише бедни и достојни сваког презрења. И оптужени Миладин. тако је био уплашен, даје изгледао, као да Ке на губилиште да се води. На самом претресу, двојица сведока оваке сведоџбе дадоше: Један рече, да је Даница на самрти рекла: »уби ме мој муж Миладин, немојте га убити, јер он није крив оо ја.« Други рече, да кад је издисала Даница, да је говорила оБоље је и смрт но живот са њим."