Бранич

БРОЈ 7. II 8.

Б 1> А II II Ч

ОТР. 341.

Обадвоје положише заклетве на своје исказе, али изгледа, да је овај ирви сзедок лажно сведочио, јер код полиције другаче говораше; нема сумње да га је оптужени подмитио. Пошто је све извиђено, суд је нашао: а) да према протоколу лекарске секције, § 244 — 245. крив. пост. стоји дело хотичног убијства без иредумишљаја, казнимо по § 156 I. од. каз. зак. б) да је оптужени одговоран за ово дело доказ је његово иризнање, које се слаже са исказима испитаних сводока, који су видели, кад је оптужени пуцао на своју жену —■ § 225 и 229. крив. суд. пост. Казна му се одмерава и с обзиром на иризнање и добро владање тач. 7 и 4 § 59 каз. зак. с тим да је одговоран и за трошкове. На основу свега овога, суд је иресудио и оптуженог Миладина за убијство жене своје казнио са иетнајест година робије у тешком окову. Овим се свршава кривична процедура, правда задовољава, и са њоме и циљ у кривнчном праву, — материјална истина. Убица није знао за нежности. После две недеље брачног живота, убио је жену своју!! Можда се он и покајао, али човек је најосетљивији и најтврђи створ на земљи. Некад се каје, некад и не мисли на оно, што је, зар у раздраженом стању учинио, само да би и у овом случају показао како је он — муж, како може да чини што хоће, па чак и да — убије своју жену. По целом понашању убице, изгледаше нам, да се он и не каје, јер зна да ће мало досуђене казне пздржати, па ће бити или иомилован , или условно пуштен, а тада?... тада Ке већ он себи лако наћи другу жену, с којом ће живети бар две године, па можда и њу убити и т. д. * * * Довде нас је ствар интересовала онако, како је текла по Формалном судском поступку, па све дотле, док нису примењени прописи материјалног закона. Убица је осуђен на, 15 година робије, за то што је убио своју жену. Сад да видимо, да ли је казна праведна, и да ли би требало кривице оваке врсте што строже казнити. Ми ћемо ово питање укратко развити, да бисмо и стрпљење читалаца очували. Наслов смо дали овом конкретном случају жено-убица.