Бранич

стр . 342.

б р а н и ч

број 7. и 8.

То смо учинили за то, гпто сматрамо и ову врсту кривичног дела, као дело аш ^епепз, као и оце-убица, дето-убица, и дело из § 159. каз. зак. или као дело, при коме би се увек имала да иримени отежавна околност из тач. 4. § 65. каз. зак. Да имамо права кад тс тако чинимо, ево доказа: У § 60 грађ. зак. вели се: „Права и дужности супружника проистичу из брака, који се између два лица разног пола заклзучује, по пропису православне цркве свршује, почем се она изјасне, да желе неразлучно живети, заветујуКп се уједно на еековечиту љубав и ненарушиву верност Из овог зак. прописа види се, да је брак таква установа, да, по својој свечаној Форми, долази у врсту најсветијих уговора, јер се овде супружници заветују једио другом на вековечиту љубав и ненарушуву верност. Поред тог законског прописа, и по самој ирироди човечијој, жена је, може се рећи, увек најближа мужу своме, и највише поверљива, кроз цео његов живот. Поред све нежности, које он њој поверава, она му је посвећена и у цео живот. Може бити, оно, што он не би хтео да саопшти, ни ОЦу, ни матери, ни брату своме, он то поверава жени својој, јер сматра да му је она најближи род, највећи пријатељ, да му је она све, а тврђу свега тога гарантује му она успомена, кад се он у светој цркви, у присуству кума и старог свата, девера и цеие породице средством свештеника заклео, да он жели са својом супругом неразлучно живети, заветовајући се уједно на вековечиту љубав и ненарушиву верност. Чинећи тако, он све своје дужности које човеку као индивидуи разумној припадају, поверави жени својој, сматрајући је тада, и поштујући је више но ма кога. Па кад све то тако стоји, кад су његове дужности и моралне и материјалне и човечанске и породичне, да своју жену цени и поштује и указује јој свуда љубав и ненарушиву верност, за које је, све дужности , и за клетву положио, — онда, кад он повреди све те дужности, .постане нечовек, па достигне и кулминациону тачку те нечовечности, и убије и своју жену, без икаквих повода, зар онда он у таквом случају није повредио све дужности, зар да му се и то не узме у обзир, кад дође време, да пред судом и законима земаљским одговара за своја дела. * * * Да ли он тада да се казни као за дело 8ш јуепепв, или да се нањ примени § 65 тач. 4. каз. закона?