Бранич

стр. 354.

б р а н ii ч

број 9—18.

<+> Ф пуно опоравити, ако се буде трајно и стално развијала правцем, којиш се упутила од онога дана када се М ој народ, следујући Моме позиву, слојкио и збратимио. А Ја ћу чинити све да Своме народу, сложним зкивотом у кући, примером претходим. Наша Династија изникла је из народа и у томе је факту њена дика и њена моћ. Народ српски, који има у себи толико мушких врлина да је сам, својом сопственом снагом и у најнеповољнијим околностима, умео себи створити дрзкаву, уредити је, појанати, увећати и водити путем напретка -- тај народ мора изазивати поштовање у свију и свакога. С тога Ја сматрам да имам права, да пре свега у томе народу себи тразким друга, који ће ми срећу обезбедити. То право Моје у толико је несумњивије, што се данас политика владалаца и дрзкава не управља више по сродничким везама, него по интересима народа. А Ја сам уверен, да сав Мој мили народ на првом месту жели да му Краљ буде сретан и задовољан, и да Краљица вазда буде веран и искрен друг Краљев, те да Му љубављу и оданошћу својом вазда даЈе нове воље и нове снаге, да свом силом послузки Србији и милом народу Свом. Уз име неумрлога творца данашње Србије, Милоша Великога, вазда ће остати у народу име његове верне супруге Књагиње Љубице, која је била зкена из народа, па ипак тако достојна прва Књагиња српска. Милош Велики често јеговорио: „Народе снаго моја". Тако су' и сви Моји преци говорили, тако и Ја велим: Моја ]'е снага у Моме народу. И за Мене и Моју земљу велика је срећа што сам у Моме народу, у тој снази Мога Дома и Србије, Себи могао наћи жену, ко.ја је достојна да буде Краљица Србије, и ко.ја ће као таква вазда вољно делити суд<Ј> г8>