Бранич

број 9—18.

б р а н ii ч

стр. 355.

бину Моју и Мога народа. Та је жена унука онога човека, ко.ји је био један од главних пошагача Милоша Великог при отварању данашње Србије, а то је Г-1ја ДРАГА Ђерка покојног г. Панте и г-1је Анђе Лушевице. Ја Вам објављујем, да оам се данас с њоме верио, и заветујем се да ћу тиме, што сам Себи осигурао срећу Свога живота, помоћу божјом са највећом вољом и одушевљањем неуморно радити на снажењу и на срећи Моје миле Отаџбине. 8. Јула 1900 годнне Београд. АЛЕКСАНДАР о. р.

г€>

II Службене „Српске Новине« донеле су у свом броју 155 од 14 јула чланак После Краљевскв Проклам&ције, из кога вадимо ово иајзнатније место: Сад за Србију наступа живот после Прокламације. За извршење Краљевога програма, који остаја исти, и за извођење воље и плана Краљевог, Господар је изабрао владу, која ће одговарати новим потребама земље, и која је самим својим постанком већ доказала да је у земљи један Господар, и да се Његова воља извршити нма, јер није противна ни интересима Престола ни земље, а ни Уставу. „Кнез се, децо, послушати мора!" Околност пак, што нову владу састављају људи, који први пут улазе у министарство, јасно доказује: да Краљ, црпећи Своју снагу из народа, жели да употреби људе, који ће државни задатак остваривати без политичких предрасуда и на најширој основи. У исто време она је доказ и за то да, ће од сад провејавати нов дух кроз послове у држави: дух слободо-

<3-љ. Ф