Бранич

стр . 692.

б р а н и ч

број 19,—24.

али га, ради јавне сигурности, никад не треба пустити у слободу. Он ће бити осуђен на вечиту робију. Заљубљеног убицу интелигентнијег и просвећенијег од осталих , извињава дубока, искрена страст. Дух наш изодавна је навикнут, да стање живе емоције сматра као олакшавну околност, јер она и најнежнијег претвара у дивљу звер. И ако ће његов положај на претресу бити веома дирљив, иначе ће, примера ради, бити осуђен на неколико година затвора. Што се тиче лопова, који је убио из лакомости и с предумишљајем, његово здравље није порушено. Он је потпуно одговоран, рахат му се може одсећи глава. За криминалисту талијанске школе сва петорица ће бити подједнако одговорни. Он ће саветовати примену најтеже казне за Ваше-а, тако исто и за епилептичара и алкохоличара, који су врло страшни, а биће попустљив према лопову и љубавнику, пошто их је нагнало на зло више или мање случајно раздражење. Ученик Поланов показаће се без милосрђа према злочину страсти, пошто је страст отежавна околност. Човек, који је од природе љубоморан и напрасит, потпуно је одговоран за крваве последице својега темперамента. Мене ие задовољава потпуно ниједна од ове три солуције. Несумњиво је застарела хијерархија одговорности и казне, коју утврђује судски лекар. Она се оснива на концепцији о слободној вољи и Функционисању мозга. Та је концепција изашла из моде. Међутим она одговара предању и не вређа сувише прости разум. По тој теорији људе треба сматраги за одговорне, и то у толико пре, у колико су свеснији и духом здравији. У практици ме не задовољавају ни Ломброзов ни Поланов ученик, и револуција, коју нам они предлажу, ма да је врло занимљива у области идеја, доноси у практици чудновате последице, те је због тога нико неће ни примењивати, Са Тардовим учеником треба ће нам мало подуже дебатовати, јер је његова доктрина јача, и ако тако могу рећи, психолошки дубља. Ово је његова теорија: човек је морално одговоран онда, кад је његова особа идентична сама себи, кад није претрпела никакву патолошку промену, кад кривац није ни луд, ни алкохоличар, ни какав старац, слаб духом и телом. Ми ћемо се врло брзо споразумети о прва три или четири случаја, која нам је на проматрање послао поротни суд. Понајвише ћемо имати да се позабављамо са петим кривцем, који ради крађе убија. Он није ни алкохоличар ни луд, има му 25 година, нико га није хипнотисао и сугерирао му, да иде и обије касу