Бранич

стр . 694.

б р а н и ч

број 19—24.

му се душа чудно приближује души, коју су имали сви напуштени људи и одрасли у самоћи, без додира с друштвом; 3. и ако се код њега не показују сви физички знаци дегенерисања, опажају се умни знаци, који имају нарочити значај у очима неврологиста модерне школе; 4. и ако није опасан лудак, нити се код њега појављују хистерични наступи, он је ипак дезекилибриран и мозак му не функционише на нормалан начин. Он је болестан, па ма шта ви рекли о њему. Мозак његов поремећен је у својој Функцији. Ви ћете овога човека огласити за одговорна за парализију његових неврона, али ћете се жестоко бранити, да код њега признате сличну поремећеност другога ког од његових телесних органа н. пр. стомака или срца. Ја добро знам да је баш мозак орган, који води све остале органе, али је и он подложан законима органскога живота, о чијем се распореду и уређењу брине. С драге воље признаћу, да у случају, о коме говоримо, болест није тако очигледна, као кад би била реч о хиперпроФији срца или руку. Али кад размислите видећете, да се домен болести све више шири, што су дубља наша сазнања. Кад би ко у прошлом веку нашао близу запаљеног мајура или крај какве још топле лешини, какву скитницу са рукама црвеним од крви и гаравим лицем и кад би тај човек на питања одговарао: „Ништа не знам, не сећам се ничега, не знам откуд сам се нашао овде (( , не би се сумњало, да је какав епилептичар, него би га сви сматрали за лажова и мирно тражили његову смрт. Међутим то је исти онај човек, кога ми сви сложно шаљемо у болницу. Ја сам на другом месту 10 ) на дугачко испричао историју несрећног Алберта Д... историју, која је славна у аналима невралогији. Он је био у затвору једно тријестак иута, осуђиван на три године робије у окову и у мало што није био обешен, а међутим је одличан човек, у истини ваљан и поштен, никога није увредио, ни муви није зла учинио. Њим влада страст за непрестаним путовањем и у наступима те страсти он је прошао целу Европу као вечити Јуда. Год. 1882 предао се војним властима у гарнизону, из кога је ненадно отишао, под утицајем својих неодољивих инпулсија. Судили су му за дезернирање. Војни лекари, не навикнути на болести духа, нису га оквалиФиковали као болесника. Официри-судије огласише га као простог војничког бегунца, а ни он се сам не усуди казати, шта га је нагиало да бежи. Његов адвокат доказиваше, без много настојавања

ш ) Јп1го(1ис(;10п а 1а ММесте <1е 1' Езрги4, гл. II, стр. 80.