Бранич

стр. 698.

б р а н и ч

број 19—24.

напади, а ако је њихова јачина свесна, онда ће то бити кризе беснила, акти неваљалства. 11 ) Код треКега убице, морално здравље поткопано је стеченом затрованошћу. Он је алкохоличар и злоупотребљава морфин или етар. 12 ) У четвртога је, наравно, толико мало воље, да његов мозак ради аутоматски, подјармљен навици, која је једном узета и постала од тада неодољива. Своје навике ми примамо од средина, у којима смо и примера, које гледамо. Шта да речемо о хистеричарима, код којих се Фикс -идеје и ограничење поља свесности налазе у кроничном стању? 13 ) Међу тим зар Фикс-идеја није порицање слободнога избора, слободне воље, како се некад говорило? Посматрајте изнова све те неврастетичаре, чији мозак Функционише само у великим таласањима и који се беспрекидно крећу пзмеђу слабости и раздражења, индолентности и љутње, смрвљености и егзалтације. ХоКете ли их сматрати као људе уравнотежене и не узимати у рачун чудноват начин њихов, на који дејствују на све ствари. И најпосле, шта да се мисли о свима оним несреКницима, чији умни механизам није до душе покварен, али чија је свест без доброга васпитања и испуњена рђавим примерима? Сами по себи, по своме природном темпераменту они нису ништа, ни симптоми ни неваљали. Њихова нејака и готово никаква индивидуалност само подражава. Они раде то што виде да се ради. А ако гледају само зло.... Тек је четврт века од како су лекари успели мало тачније познати начин Функционисања нервних центара. Мени се чини, да сам ја први вулгаризирао појмове, неопходно потребне за разумевање психиологије злочина. Без њих је Габриел Тард и могао да се са толико сталности придржаЂа својега појимања моралне одговорности, независне од слободне воље и основане на идентичности особе. Он није посматрао беспрекидно ширење поља мождане патологије и болести моралних чула. Њега нису опомињали радови Анри Моно-а и др-а Пакте-а, који показују, ко-

11 ) Ја мисдим да се може сматрати као утврђеиа ствар, да је љутина подусвестан напад нерава; пароксизми беснида могу се рахат избарабарити с наступима ведиких невроза (види МеЛесше (1е ГЕбргиЈ, гд. IX). 12 ) Изгледа да је јака потрошња етера у Ирској узрок учестаности убијстава. Сваки зна, да је у Франдуској прогрес алкохолизма параледан са прогресом лудида и криминадности. 13 ) Види 1УЕ<;а1; тепЈа! (1ез ћувУпфгез и Нотговез .е<; ЗДеез Њсев раг Бг. Кегге Јапс!.