Бранич

"врој 19.—24.

в р а н и ч

отр . 699.

лики невероватан број лудака наше судије трпају у затвор; истраживања Чуера Жане-а о умном стању хистеричара и ограничених поља свести, наше студије о осцилацији мозга неврастетичара, све у опште, што је с врха до на дно пореметило старе појмове о људској особи. Злочин сад долази у домен мождане патологије и представљен је или Формалним анатомским повредима или функционалним манама, које несумњиво доказују болесно стање. При завршетку да наведемо још један пример. Кајар, који је у 27-ој години., 27. марта изјутра год. 1898 побио хладнокрвно и као из задовољства, читаву породицу, мајку, бабу п троје деце, представља прави тип опаког човека, идентичног самоме себи, кога би Тард сматрао као потпуно одговорна. У току ислеђења, председник поротног суда, овако је резимирао његову психолошку историју: »Ви сте се од детињства приказали поквареним делима; секли сте млада дрва, бацали камење на жељезничке шине, да проузрокујете искакање воза из шина, ноћу сте пљачкали, а дању крали по дућанским излозима, свађалица сте и лицемер, и сматрали су вас као способна за све. Читав низ година лутали сте из Фабрике у Фабрику, остављајући свуда за собом најружније трагове.... У осамнајестој години били сте осуђени за крађу, а после сте још пет пута били осуђивани и то увек за крађу..." Одиста не може се бити оданији злу, ни идентичнији сам себи. То је злочинац по темпераменту. Међутим ево. како је истрагом осветљен тај темпераменат : »Ви сте син једнога зидара алкохоличара, који је умро у Лизије-у. Мати вам није уживала глас поштене жене, а поуздано је, да сте врло бедно васпитани." Није могуће боље у једној реченици резимирати стварање злочиначке душе. Друкчије се може рећи: морална личност Кајарова састављена је из наследних тежњи, добивених од очевог алкохолизма и појмова, који су из дана у дан кљукали у његову младу душу жалосни васпитачи, које му је небо дало. Као детету њему је пред очима било само очево пијанство, мајчино проституисање; најпростачкије свађе, по који пут и крваве туче. То га је створило. Он је рођен импулсиван и то, што смо поређали, начинило је слике, које су после требале да укроте његову импулсију. Међутим га Тард никако не сматра као болесног, него као одговорног. Кајар је потпуно здрав, није луд, јер је могао да симулира лудило, па се доцније одрекао тога начина одбране. За мене он никако није одговоран за свој морални склоп, нити га могу окривити за алкохолизам његова оца (од кога је његов мозак сигурно наследио какве анатомске трагове) и одвратне при-