Бранич

отр. 600.

б р а н и ч

врој 19—24.

која ће допринети што бољем схватању и решењу самога главног питања. I 0 кривици у опште и зашто држава казни кривично дело ? Свака кривица претпоставља извесан напад на права или интересе, који су зако ном заштићени. Повреду тих права или интереса, као што је познато, може извршити само подобно лице, под нарочитим законским погодбама. Држава, у своме интересу, штити од нападаја и повреде извесна права како својих грађана тако и своја, као целине, те прописује извесне казне за оне, који вређају та права. Да би добили појам кривице, нотребне су у главноме ове погодбе: 1. лице, иодобно да учини кривично дело; *) 2. воља да се произведе извесна промена у спољњем свету, у којој се нромени налази опасност за нечија права и интересе; 3. воља ова мора бити нзражена у некој спољној радњи, јер су свачије мисли слободне — содЈШштз роепат ието раШиг; 4. радња, коју дотични предузима, треба да има извесног дејства, т.ј. или да произведе какву повреду права или интереса, која је законом забрањена, или бар такву опасност, да је било блиске могућности или вероватности, да повреда може наступити; 5. предузета радња и успех морају стајати у изречној вези, т.ј. онај, који предузима извесну радњу, треба да је врши намерно, очекујући последице, које су услед радње произишле. Да би добили што бољу и јаснију слику о кривици, навешћемо и који пример. На пр. за појам крађе тражи закон, да неко узме туђу покретну ствар, у намери да је себи противзаконо присвоји. Ако, дакле, неко оде у туђ стан, у намери да узме ствар, за коју зна да није његова, па то и изврши, и себи ствар присвоји, он је извршио крађу. Воља његова обелодањена је у спољњој радњи; ова радња је произвела промену у спољњем свету тиме, што је повређено туђе право својине; и радња стоји потпуно у

*) Пошто је расправа намењена правничком.свету, сматрамо заиздишно, да детаљно излажемо: у чему се састоји ова подобност.