Бранич

врој 19—24.

б р а н и ч

отр. 601.

узрочној вези са успехом, јер је на тај успех намерно и управљена била. Видимо .дакле да се у овоме примеру налазе све оне погодбе, које се траже за појам кривице. Но има случајева, где радња дотичног лица не производи оне последице, које је он желео, и ако је он предузео све оно, нгго је држао као потребно. Узмимо исти пример, који наведосмо. Упути се неко у туђ стан, у намери да украде неку ствар. Увуче се кришом. у собу. и таман је хтео да узме намерену отвар, буде у томе спречен и ухваћен. Овде је изостао успех, који је учинилац хтео да постигне, па закон ипак ову радњу сматра као кривицу и казни је. А зашто? — Зато, што је учинилац својом радњом довео у опасност туђе право својине. "Као што се види, не тражи се свуда и повреда некога права или интереса, већје по некад довољно ито, да се нечије право доведе у блиску опасност. Овим смо у кратко дали појам о кривици, а сада је на реду да одговоримо на питање: зашто држава казни кривично дело? Познато је свакоме правнику у опште, да је питање о казни такође једно од веома спорних питања. Довољно је да напоменемо само то, да у главноме постоје три групе теоријске, од којих опет свака група има неколико теорија о казни. Те теоријске групе, које ра.справљују питање о бићу и циљу казне, познате су под именом: аисолутне, релативне и сиојне или мешовите теорије. Ми се. нећемо упуштати у апстрактно расправљање ових теорија, јер то није ни циљ ове расправе; већ ћемо гледати да на постављено питање одговоримо више са гледишта емниричког. Искуство је основа науци у опште, а у толико пре оној грани науке, која има непосредно везе са практичним животом. Искуство је показало, да циљ казне не може бити ни у томе, да се кривац застраши, нити остали грађани, да не би грешили; даље: искуство је показало, да казна сиабо или никако упливнше на поправку злочинца, и да она није средство за сузбијање злочиначке воље. А да пиљ казне ппје освета, коју држава врши пад злочинцем ради неког задовољења осећаја правичности, о томе данас не може више бити ни говора, када се неуморним истраживањем дошло до сазнања о правим узроцима