Бранич

број 19—24.

б р а н и ч

отр. 685.

прекршаја могу утицати на одређење казне. Ми морамо водити рачуна о овим обзирима, који увећавају или смањују стварну тежину дела, сем ако није у питању дело, које се у основу у нас сматра као злочиначко. Међутим има много случајева у којима би било потребно усвојити ограничење, које је Хос иредложио. Десиће се одиста врло често, да се систем кажњивости оснива на основима сасвим различитим у земљи, у којој је претходна пресуда изречена и у земљи, у којој је противу осуђеног вођена истрага по други пут због новог прекршаја; да се н. пр. у првој не зна за разлику између казна за злочине и казна за преступе. Спречавање поврата у нас н. пр. оснива се произвољно на овом разликовању. Може се нарочито десити, да је први покушај осуђен у туђини казном. која је апсолутно непозната нашем законодавству, или за коју је тешко рећи, да ли образује казну за преступ лакога или казну за злочин тешкога затвора. Требаће дакле да се узима у обзир казна, коју би прекршај по нашим законима повлачио. Остаје нам, до испитамо трећу поставку. У питању је туђин, који је осуђен туђинским судовима, али не судовима своје земље, Нема више основаних разлога, да ова туђинска осуда с пуним правом утврђује положај овога туђинца у нашој земљи у погледу на поврат. Ако је прекршај извршен у нашој области, то изгледа, да ми овде можемо водити рачуна само под погодбом претходног испитивања кривичности, а не само, да ли су очувана правила о надлежности и права одбране. \ко прекршај није извршен у нашој области, то наши судови у опште неће бити надлежни за то, сем сасвим изузетних случајева. Требаће, да се ограниче на испитивање, да ли су очувана општа правила о надлежности и права о одбрани, или да не воде никаквог рачуна о осуди изреченој у туђини. Прва иоставка би нам изгледала боља. Одредбе, које ми предлажемо с погледом на поврат, изгледаће можда доста строге. Ми мислимо да је ова строгост потребна, Славни криминалиста г. Холцендор® рекао је приликом издавања криваца, да би требало желети, да се начин спречавања злочина одређује по месту његовог извршења. Ми се придружујемо овом захтеву само ако се под местом спречавања разуме оно, које не долази непосредно, већ благодарећи корисној установи издавања криваца. Иначе се прелази у систем космополитског правосуђа у кривичним предметима, систем који нам је немогуће усвојити. Али има један други захтев, који треба такође јасно обележити, према многострукости међународних односа данас, о овој непрекидној размени добрих и рђавих производа, која су њена последица, нарочито о примањима и издавањима злочинаца, што разне