Бранич

стр . 170.

б р а н и ч

број 2.

овај пребива и поднесе потребни доказ да он при себи има покретне имовине: папира од вредности и т. д., а тако исто поднесе доказ да дужник у другом округу има некретног имања? Да ли ће бити надлежан тај суд домицила? Истина примедбе о таквом случају не говоре, али из његове тенденције излази као да не би био надлежан суд домицила већ суд на чијој је територији непокретност, ма да би ова била много мање вредности од вредности покретности! Да се што пре уновчи имање презадуженога; да се по закону међу све повериоце подели те да се једни на штету других због разних прилика не би наплаћивали — дакле корисност, целисходност и правда то је стеч. поступак. Према томе питање о надлежности је најважније питање, јер ако се ту нагађа, дужнику ће се дати времена да на толико начина оштети повериоце. Могло би се навести више случајева са мало друкчијим приликама и, сасвим разложно, судије би могли прилазити час исказаном мишљењу Касац. Суда, час досадањој примени § 2 стецишног поступка. Ово питање заслужује темељну и опширну расправу од г.г. судија и правозаступнпка, док се овај непотпуни закон не би заменуо бољим, те да се постигне давно жељена сталност у радовима ове врсте. М. Ђ. Марјановић., писар.

VI. Нријем на меници ложе се означити ма којом речју, којом се исказује јасно воља трасатова^ да се меницом обвеже* а не само речју „примљена/' која је употребљена у § 92 трговачког закона (Одлука одељења Касационог Суда). Ћупријс-ки првостепени суд решењем својим од 4 новембра 1990 год., Бр. 25106, одбио је од тражења забране Јовицу Барловца, трг. из Београда, са ових разлога: Изме1)у осталих битних услова за важност менице пропис § 80 трг. зак, тражи се, да је меница од акцептаната примљена, а тај пријем по § 92 трг. зак. мора бити означен речју „примљена." На поднетој меници нема те речи, нема пријема, него је у место ње стављена реч »дугују.® Према овоме, кад поднетој меници оскудева један од битних услова за њену важност; постојање дуга, за чију се обезбеду за-