Бранич

брол 3 и 4*

б е л е ж н ii к

стр. 343.

ложио ванредуог проФесора, Г. Живојина Перића, за редовног проФесора Велике Школе, те је у седници Факултета од 26 марта овај избор и извршен. Фонд пок. Настаса Петровића бив. проФеоора Вел. Школе. — Распоредним решењем старатељског судије за град Веоград од 24 Фебруара 1901 год. Бр. 4586 расправљена је и маса иок. Настаса који је умро још 1889 год. Имовина његове масе састоји се: 1. Из готовог новца злата у 4823-11 дин. 2. „ » » сребра око ..... 480-00 дин. 3. Из четвртине имања у Гроцкој које је наследио од сестре Насте Исајиловић овд. у вредносги • • 1425-00 дин. Од све ове имовине по тестаменту покојниковом образује се » 1 1'онд Настаса Петровића нроФесора .Вел. Школе 1 ', којим ће се новцем помага/ги сиротни великошколци а фондом ће управљати Академски Савет Велике Школе, с тим да се на потпомагање може трошити само приход а да се главница не сме крњити. Хвала и вечити помен пок. Настасу Петровићу. Међународно удружење за правне и привредне науке имало је у Берлину 8 Фебруара седницу, на којој је држао д-р Георг ф. Оименс предавање о »аривредном знвечају трговинских уговора. а Беседник је скренуо пажњу на то. да су трговински уговори појава најновије културе. Човечанству у номадском стадиуму нису били у опште потребни трговински уговори, у земљорадничком стадиуму готово никако, а индустријским народима, чије јеглавно обележје ропство, врло мало. Тек безбедност путева омогућила је опстанак истих под државном заштитом, а постали су корисним тек онда кад је наступила слободна радња у ивдустријским подузећима. Д-р Сименс је изнео кратак преглед старијих, познатих уговора, као н. пр. уговор између краља Соломона и тиријског краља Ирама, уговор између Атине и конског кнеза Леукона, на основу кога је зајемчен атинском становништву увоз жита из Јунше Русије у Атину, даље на значајан уговор између Картагине и Етрушана, 600 год. пре Христа, у коме се покушато с обе заинтересоване стране, да се сузбије конкуренција Грка и Фокиђана. Али сви ови рет,ки и безцачајни уговори нису могли имати никаквих даљих последица. јер су нутеви били рђави, бродови мали, потреба за живљим саобраћајем незнатна. Па и само средиземпо море кад је иотпуно па : т под власт Римљана, било је доцније у ствари слободна трговинска област. У средњем веку обновили су се трагови трговинских уговора тек после крсташке војпе, кад се Ђеновљанн и Млечани поделише у трговини и одоше једни на егеј-