Бранич

стр . 344.

б р а н и ч

врој 3 ii 4.

ско а други на црно море, и кад су чланови немачке ханзе ступили на северно море. Слично ономе, што је постигла Француска под Францем I и, у главном, под Лујем XIV учинила је и Енглеска, и гато је тако рано наступио развитак обеју ових земаља, има се захвалити тој околности, да је било могућно на великим територијама васпоставити централно царинско законодавство, што није било могућно у Немачкој услед реакције. која је наступила после триесто-годишње војне, н услед обласне ноцепаности. Битни знак, којим се одликују нови трговински уговори, јесте по мишљењу д-ра Сименса њихов политички карактер. Веседник је изнео видљиву супротност између трговинске политике и аутономне политике. Као последицу ове узајамне везе становништва једне земље према становннштву других земаља имали су поједини трговински уговори у разна времена и дуготрајна дејства на односе појединих земаља .међусобно споља и на развитак народне евести у унутрашњој политици. Д-р Сименс је ово доказао на тако званом Метуеновом уговоруј који је закључен 1703 године између Португалије и Енглеске, а којим је Португалија жртвовала своју индустрију за љубав корпсти од привреде и до најновијег времена стављена била у привредну и политичку зависност Енглеске. Обратно, заснивање царинског савеза припремило је у Немачкој политичко јединство Немачке под вођством Нруске. Даље је беседник говорис о томе, како су, с једне стране побољшана иајновија саобраћајна средства, с друге стране шира државна идеја, која почиње да развија правну државу у привредну асоцијацију — принудили европске државе да развију свој утицај на далеке делове света. Сједињене државе Северне Америке и Русија развиле су се готово у правцу унутарње, обласне привреде. Али, подстакнуте Енглеском сталном тежр>ом за освајањима, почеле су"се развијати у истом правцу, Француска се носи мишљу, да ће помоћу ^господарства над северном Афрпком и средиземним морем створити сличну самосталност сврје државе. Немачка је међу великим народима понајвнше заостала у овом погледу ; она мора дакле најозбиљније радити, да у овој борбн за самосталност не заостане ни на другом месту, као што је то у изгледу за остале европске државе, напр. Аустро-Угарску. Немачки се народ на све стране тако намножио, да привреда није у стању да исхрани њене становнике. Средства за исхрану ове превелике намножености становнпштва могу се прибавити искључиво нндустријом, која ће радити у правцу извоза прерађевина. Она теорија, да се новац може стећи радом за унутарн^е тржиште, и да се па тај начин исхрани многобројно становништво, везаиа је за то предубеђење, да унутарње тржиште може прибављати иотребна