Бранич

БРОЈ 3 II 4.

БЕ ЛЕЖНЦК

стр. 345.

средства за исхрану 111 па!;ига. Кад отпадне ово предубеђеше, пада и на њ ослоњено гледиште. С тога су трговински уговори потребни као искључиво помоћно средс.тво, да спасе Немачку народност из овог незгодног ноложаја, док јој< не нође 'за руком, да у другим деловима света стане тако чврсто ногом, да она са сигурношћу може рачунати на унутарњу, обласну привреду, која ће истовремено примити сувишак растуреног становништва. Опозиција овоме правцу од стране аграријеваца није оправдана: не само у привредном, већ и у политичком погледу морају наступити штете, .ако се прекине наједаипут правац рада једне групе, која је дошла на владу и доспела до садашњег развитка. Наступиће веома нагле промене, ако се буде припремало на то, да се растури 7—Ј 0 милиона људи и да се ретерира Немачка у засенак провинцијалне државе. Пре 30 година имало се још права у теорији, расправљати питање, да ли би се немачка народност налазила исто тако у добром положај.у, кад би као Угарска или Белгија тежила за даљим аспирацијама, али говорник није рад да се изражава о припремној жељи, да ли не би и одлучна повученост имала у томе свога удела ? Као последица револуционарног законодавства од 1878 и 1879 године прејудицирано је ово.пнтање, и оно има свога смисла само као лозинка: нааред , јер »назад" доноси велике опасности. С иогледом на садржај нових трговинрких уговора има и ту једна маркангна опасност. Кад би нови трговински. уговори донели какву јаку царинску заштиту, онда би нндустрија била наклоњена, донекле, да се споји у велике синдикате, да би регулисала произвоДњу и вдну. ХаФемајер, председник удружења америчких произвођача шећера, позвао се једном приликом, кад је настуиила ■опасност по чланове његовог удружења, на то, да треба тражити поглавитог ослонца за образовање синдиката у царинском законодавсту. .Јест, али баш синдикати могу по своме руковођењу бити п веома кОрисни и веома штетни, но имаће под свима околно•стима дејство, да концентришу индустрију у мало и јаких руку, и да се власници могу подићи, а они су на својпм територијама били тако силни, као некада апсолутни краљ. Али, да су овим концентрисањем индустрије створена сва она удружења, која су неминовно потребна била, и помоћу којих је држава и доцније социјалдемократија прихватила ову индустрију, није нимало сумњиво и с тога у Немачкој не треба водити рачуна само о томе пнтању, да се закључе трговински уговори (на ово се ггатање у националном интересу одговара позитивно) већ и о питању, како да се закључе, Ако верују тако звани средње сталежни полити-