Бранич

БРОЈ 7 И 8.

О ПРОБЛЕМУ

стр. 633.

ственог научно задовољавајућег објашњења чињеница. Задовољавало се усвајањем одређених идеја које управ>г.ају у историји, т. ј., дух у коме се времена огледају чинио је једну везу међу стварима. Историчар беше научењак и, кад му је било потребно да види не само део но и целину, — такође философ и песник, али ириродњак не, ни по полазној тачки, ни по поступку, ни по резултатима. У новије време то је, бар у неколико, друкчије постало. Као при испитивању језика, тако и у правној науци и у опште у свима дисциплинама које се баве обликом појава радног живота, прешло се на примену уиоредне методе. При томе је била водиља тачна мисао: да свако сазнање почива на апстракцији, а ова претпоставља упоређење чињеница. У осталом, историјска испитивања не само да, су постала подробнија, него су дошла у додир и са етнограФским, која су и преко тога постала опширнија. Тако се сад при питањима историјског развића грађа црпи не само, као пре, из предања и извора, пергамената и натписа, но и из модерних путописа или из непосредног посматрања. На тај начин нашло се, да је читав ред правних односа и обичаја, за које се пре мислило да су својствени само овом или оном народу, или само овој или оној раси, сасвим опште појаве т. ј. да се налазе или да су се налазили код најразличнијих народа и раса и у свима најразличнијим деловима света, тако да је немогуће: да исти стоје у вези са народом или расом, или пак са нарочитим политичким судбинама или нарочитим особинама земље и климе. По томе је онда и мисао о рецепцији или пренашању с једног народа на други потпуно искључена. Да наведемо неколико примера. Тако се пре држало, да је „ Задруга или појава: да сродници, често 3—4 генерације, живе на неподељеном имању и да га заједнички обрађују, чисто словенски обичај. Но сад се зна, да је исти обичај постојао код старих Германа и Келта, и да је тај обичај још и данас јако распрострт не само код Југословена, већ на пример и код Хинда, код Германа и код осталих народа на Кавказу, код финског народа Воћеха и, да наведемо још један неаријски народ, код Кабила.