Бранич

број 7 и 8.

о проблему

стр. 635.

Час је жеља мишљења, да је целом развићу права и обичаја на крају крајева тенденција: да се сразмерно што већи број људи учини слободним и сретним. А при том се сасвим превиђа, да право и обичај, логично не могу потицати из интереса оних, чија слобода и чије делање тим ограничена бивају, већ само из — било личног или стварног — интереса оних који су моћни да друге ограниче. Превиђа се, да све право и сав обичај значе заповедање или госиодарство — из нужде тек постаје врлина, — и да се код сваког господарства, као што друкчије не може ни бити, лично добро једног дела другоме жртвује и подвргава. А зар не достиже култура свој врхунац не толико у личном добру колико у заједничком стварајућем људском делању, које се код л>уди с различним способностима у неједнаким располагањем срествима и снагом никад не може замислити без господарења и служења, тако, да је битни део све културе увек вештина владања и служења, и да култура никад не излази на само рачунање или на само питање већине и мањине. Као што се негда говорило о т. з. » иманентиој идеји ирава , с( тако још једнако и данас има велики део научењака који су у заблуди: као да су право и обичај у неколико с неба пали, или да су т. р. путем »депега.Ио аедгиуоса« постали, т. ј. произашли сами из себе. С тога се јот увелико држи, да се просто путем ир&вничког мишљењ а, т. ј. путем логичне анализе или логичног извођења једног права из другог, може доспети до историје развића права, или као да се срествима саме правничке конструкције, спојење још највнше са правно историјским развијањем, правни однос или правни институт ео 1рво доводи на извор или тумачи историјским развићем. Нпр. Тако претпоставља данас, или уопште откад постоји својина на земљу, право на плод —- овај израз узет на овом месту у најприроднијем смислу —- увек и право на својину земље, или право на плод изгледа као последица права на земљу. Из тога се закључивало, и ако не увек свесно, да својина земље мора бити старија од својине плода, или да никад није могло бити права на плод а да у исто време није постојало и право на земљу. А будући да у најстарије време или у почетку земллрадње у ствари не налазимо ириватне сво-