Бранич

стр. 760.

В Р А Н II Ч

ВРОЈ 9.

треба једне приходе јаче оптеретити но друге. Та је тешкоћа у толико већа, што су приходи понајчешће производ и капитала и рада заједно. Писац износи те тешкоће, на начин који му може послужити на част, и критички испитује све случајеве дискриминације, Кад бисмо се хтелв и даље упуштати у излагање интересног и компликованог питања о дискриминацији, требало би нам много више простора, но што га имамо на расположењу у овом кратком прегледу. С тога упућујемо читаоце да прочитају само дело, које заслужује сваку пажњу. А да би се њим могла користити и шира публика, писац би добро учинио да изда и српски превод. Наша је књижевност и онако сиромашна делима ове врсте, а, уз то, наш пор. систем тако је наказно изведен с погледом на дискримпнацију, да расправа овога тако важног питања неће бити на одмет нашим законодавцима. Др. М. А. Н.

Привредни Гласник, службени лист Министарства Народне Привреде. Година I. Свеска за јуни. 1901. Одговорни уредник, Милутин М. Савић , начелник шумарског одељења. Службени листови ушли су код нас у моду. Мало које Министарство да нема по један или више својих листова. Ако се овако продужи, свако ће надлештво имати свој лист, који истина неће подмиривати никакву потребу читалачке публике, али ће бити од користи онима који се налазе у редакцијама или око њих. Најновији број »Привредног Гласника" врло је згодан да ирикажемо широј читалачкој публици један примерак тих службених листова. Овај се број. као и сви остали, дели на службени и неслужбени део. У првоме су изнесени махом податци (укази, претииси, одликовања итд.), који лицима којих се то тиче долазе и иначе до руку, а који остали свет слабо интересују. Од неслужбеног дела и било би неке користи. кад се лист не би овако једнострано уређивао, као што се сад уређује. У садашњем „Привредном Гласнику% у коме је реч само о шумама, шумарским Фондовима и шумарским одељењима, није заступљен целокупни привредни развитак земље. Овим би се службеним листовима још и могло прогледати кроз прсте, кад би се издржавали од добровољне претплате као и други листови. Онда би сами претплатници били криви што издржавају листове који им нису потребни. Могло би се допустити и да се издају о државном трошку. Онда би бар министар био