Бранич

број 9.

књижевни преглед

стр. 761.

одговоран што рђаво употребљава државни новац. Али кад се ти листови по скупе паре намећу нижем административном особљу, те се силом издржавају. онда према њима не треба имати никаква призрења. Чиновници плаћају много већи порез но сви остали редови грађанства, па није право да им се стварају још и нови намети. Осим тога, бар оад, кад се хоће да чине озбиљне уштеде у буџету, ваља стати на пут дуплим платама. А очигледно је да се ти службени листови и издају прглавито у циљу, да поједине личности имају крај својих редовних плата и друге, као службено оообље редакције, а, уз то, и додатке за радове чију вредност нико не контролише. II што је у том случају најгоре, те нове плате и додатци добијају се од претплате коју нижи чиновници морају да положе, те се тако узима од сиромашнијих, да би само они много боље ситуирани имали „преко хлеба и погаче." А то није ираво.

Финансијски Преглед, лист за финансијсна, знања и финансијску службу. (Орган Министарства Финансија). Година трећа — књига девета. Уредник С. Р. КукиЛ. 1901. За »Финансијски Нреглед" не може се рећи да је без вредностп. У њему пма и добрих сригиналних радова, којима се само за развученост може по неки пут пребацити, и изврсних превода добро изабраних дела из стране литературе. Али се и »Финансијском Прегледу," као и свима другим службеним листовима мора пребацити за начин на који се прибављају претплатници. Нека се остави да се лист издржава од добровољне претплате, или, ако то није довољно, нека се стави само у буџет расхода потребна сума за издржавање листа, а држава и треба да потпомаже добре стручне листове, као што је »Фин. Преглед/' па ће се мало по мало створити читалачка публика, коју предмет интересује а која за своје интелектуално усавршавање неће жалити неколико динара годишње. А овако се за лист интересују само они који на њему раде, а претплатници, којима је примање наметнуто, гледају само како ће га се отрести. Др. м. А. Н.

Е88аг сГ ипе рзусћоГодге роИИџие Аи реир1е апд1аГ8 аи Х1Х-е 8Г&с1е, раг ЕтИе ВоиГту. Рапв 1901. Г. Бутми сматра да само једна околност одређује карактер народа! То је средина у којој народ живи. Раса је за њега једино преисторијски произвољ природних сила које делују у времену док се прве идеје'и први осећаји једнога народа нису учвр-