Бранич

број 10-1 "2.

о пореској обавези

отр. 781.

одређује једино члан 3. зак. о неп. порезу и члан 88. Устава Краљевине Србије. Но у том се погледу Државни Савет из основа вара. Наређење је чл. 3-ег зак. о неп. порезу, као и чл. 88. Устава, само једна начелна декларација, која утврђује општост пореске обавезе, и каква постоји и у многим страним законодавствима. 2 Пореска обавеза у ствари истиче из специјалних одредаба у којима се прецизира како и на шта се порез плаћа. Да се не бисмо упуштали о томе у дугу и непотребну дискусију, ми ћемо навести за доказ правилности овога што смо горе рекли само један пример. Чл. 88. Устава (одн. чл. 171. старог Устава) проглашава у начелу општу пореску обавезу, али то наређеље нема карактер Фискални но иолитички. Њиме се одређује да у Србији не може бити привилегисаних класа и сталежа, који би били пореске обавезе ослобођени. У чему ће се састојати та пореска обавеза н какав ће карактер имати, то Устав оетавља закону да одреди. Члан 3. закона о неп. порезу понавља ту одредбу Устава али, врло умесно, додаје речи : „по овом закону." Тиме се баш у том члану 3-ем изречно каже да пореску обавезу детерминирају они чланови законски, који говоре о специјалним порезима. И одиста да су ти чланови друкчије редиговани и пореска обавеза би била различна. Довољно би било законодавцу да нпр. укине прву иоловину чл. 72, па да самим тим нестане с1е ^ас^о е!; с1е јиге пореске обавезе за један велики број грађана, у пркос одредби Уставној да сваки српски грађанин плаћа порез. А то би законодавац био нотпуно у праву да учини, пошто је и Уставом љему остављено да одреди како ће се и на шта порез плаћати, под јединим условом да свака његова наредба буде општа, и да се односи на све грађане, којп су у кондицијама законом условљеним. Да се не бисмо упуштали о томе у дугу и непотребну дискусију, ми ћемо навести за доказ правилности овога што смо горе рекли само тај Факт, да члан 3. за који Државни Савет сматра да искључиво реглира по-

2 Принцип општости иореза истакда је први нут Уставотворна Скупштина у Декдарацији лрава човекових од 1791 год. иасажом који гласи: Тои1 Ггап<;.а18 (1о1<; сопН-Љиег зе1оп веа ћсиИез аи (1ерепвез с1е ГЕШ. То међу тим пије сметало тој Уставотворној Скупштини да сама уведе један чисто реалан систем пореза са искључиво реадном пореском обавезом, изузимајући једино незнатиу сотЦгИшНоп регвоппеПе.