Бранич
стр. 782.
б р а н и ч
број 10-12.
реску обавезу, није постојао пре измене од 1891 год., и да је тек те годнне у закон унесен. Ако збиља без наређења тога члаеа 3-ег пема пореске обавезе, онда пре 1891 год. пореска обавеза у Србији није постојала. Из овога се већ довољно видп колнко је погрешно у том погледу мишљење Државног Савета. Полазећи с тога гледишта да је обавеза плаћања иореза за странце као и за Србе створена чланом 3-им, и да је без тога не би било, Државни Савет је у једном конкретном случају истакао мишљење: да онп који ван Србије живе не плаћају порез на иринос од капитала. Интересантно је да ли би Државни Савет овакво исто решење донео, да је у питању нпр. принос од зграда или какво земљиште. Логички би решење тога иитања морало бити исто и код та два пореза, пошто члан 3. зак. о неп. порезу странце, који не жпве 3 месеца у Србији, нити за толико време какву радњу воде, не оптерећава ни тим порезима. Но скоро је сигурно, да би у том случају Држ. Савет донео са свим супротно регпење. Узрок је тој контрадикцији у томе што су та два пореза, на земљиште и зграде, тако есенцијално реални данци, да се већ по здравом разуму може судити да је пореска обавеза р;од тих пореза реална. Напротив код приноса од капитала, од радња и од личнога рада то већ нзгледа сумњиво. Има много знакова, по којима се може закључити, да. ни законодавац није био с карактером појединих пореза начисто. Но то је само доказ законодавчевога недовољног познавања пореских принципа, и не може ни у колико утицатп на пространбст иореске обавезе. Наиротив то што су и законодавац, а по њему наравно и сви они који су имали да примењују закон о неп. норезу, сматрали, сваки пут кад су били сигурни да је обавеза реална, да обухвата и све странце без разлике, само је један доказ више за нашу тезу. Пошто смо утврдили да пореска обавеза има по нашем закону двојаки карактер: лични и реални, и да се ограничење чл. 3. зак. о нел. норезу може односити само на личну обавезу странаца, да видимо сада како према томе стоје обе категорије странаца у иогледу иореске обавезе. Странцп, који се налазе у кондицпјама предвиђеним чланом трећим, пошто је на њих поред реалне пореске