Бранич

број 10-12.

право мањине

стр. 921.

поновљено гласање, у обе коморе, довољно за уставну промену. Овде настаје друго питање: шта је управо садржина једног устава, шта спада у основни закон који обећава заштиту мањина, а шта не? Да је Иођћез жив не би у литератури ни данас нашао задовољавајућа одговора на ово питање. У разним државама унесене су у устав, поред главних нацрта о организацији и о компетенцији државе, најразноврсније одредбе, које би се у другим државама убрајале у ред споредних елемената обичних закона. Згодне примере за ово пружа устав немачког царства, набрајајући посредничке Функције које он царству даје на железничком пољу. Што је држава мања то јој је устав пространији. Тако нпр. устав олденбуршки и брауншвајшки двапут је пространији од прускога. А каква начелна оскудност влада у одвајању уставног од обичног законодавства најбољи нам пример пружа Аусгрија, јер је тамо уредба о избору за царевпнско веће прост закон, а уредба о избору за земаљске скушптине уставни закон. Шта све један народ може унети у свој устав показала је пре неколико година Швајцарска у додатку 25-ом члану савезног устава, који садржи забрану о клању стоке. Појам дакле модерног устава, у државама са нарочитим уставним повељама или државним основним законима, са свим је Формалан, те се према томе под уставним законом разуме онај закон : који би изречно као такав обележен био. Али баш она немогућност, да се област уставног законодавства одвојн од области простог законодавства друкчије а не само чистим спољним знацима, довела је у најновије доба, и то опет у Америци, до једне врло чудновате и значајне иојаве. Кад данашње уставне повеље појединих држава упоредимо са нрвобитним, видеће се, да оне, по своме обиму показују управо огроман наиредак. У табачном издању свију северо-америчких устава, који је потекао од сената удружених држава год. 1877, броји нпр. устав Виргиније од год. 1776 четири стране, а устав од 1870 двадесет и једну страну; нрви устав тексоски (1845) шеснаест а устав од 1876 тридесет и две стране итд. Одакле долази ово? Отуда, што се све више и више предмета одузпма обичном а придаје уставном законодавству. Тако налазпмо у новим уставима прописе којима се забрањују лутрмје и продаја