Бранич

стр. 9'22.

в р а н и ч

број 10-12.

алкохолног пића; који износе основне нацрте за извршивање казни; који одређују норму за дневни рад, који уређују плату чиновничку, износе тачне прописе за све врсте школа и одређују услове за давање железничких концесија и још много шта. друго што у континенталној Европи шта више не спада ни у делокруг обичног законодавства већ је остављено влади. Читав низ узрока утицао је на ову чудновату појаву. Прво, што се води рачун о положају судије, који у уједињеним државама има право да закон, који је противуставан, огласи за неважећи и да од тога права чини врло широку употребу. Ако се хоће закон да обезбеди од судијиних нападаја, онда се баш то мора унети у сам устав. За тим долази тежња народна, да за се задржи крајњу одлуку о питањима ирактички важним у вези са неповерењем према парламентима, која данас свуд постоји. Ово је неповерење баш у Америци изазвало веома чудновате мере. У већини држава не само да је укинуто сазивање законодавног тела сваке године и заведена двогодишња периода заседања, како би се спречила брза Фабрикација закона, него је пронисан и максимум седница за сваку скупгптинску периоду, да се не би доносило много закона и да не би изглед на дуже примање дневница навео посланике на одуговлачење сесије. Ну важан мотив за хипертропију уставног законодавства био је без сумње и тај што се хтело да води рачуна и о парламентарним мањинама. Једном одредбом која је унесена у устав, дато је у већини држава парламентарној мањини моћно оружје у руке, да њиме спречи већину да безобзирно не експлоатише законодавства. Овде још увек има утицаја она стара, религиозно и природно-правна мисао: да већина може само у уским границама имати неограничену власт. То највише одговара германском индивидуализму, који се ни у једној демокрацији није тако јако истакао као у американској. У колико је то у опште демокрацији могућно, борили су се Америчани против чистог принципа већине. Они су не само у Унији него и у осталим државама извели дводомни систем и свуда право избора за горњу комору, за сенат, ограниченим нарочито већим бројем година старости и дужим борављењем у месту, тако да изабрани, упоређени са онима у доњој комори, припадају мањини. За тим у Унији је председнику а у