Бранич

број 10-12.

руски закон

стр . 787.

ђаху од своје имовине иреко 50 рубаља годишњег прихода; само у несташици људи снабдјевених обим овим увјетима бијаше дозвољено од тога нравила одстуиити. Градско општество имађаше својега тајника, служаше се печатом са варошкијем грбом и имађаше право да за своје сједнице и свој архив сагради нарочито здање. Њему је принадлежало да за вођење градске управе бира „градско вијеће" (обшчаа городскан дума), које се састојало из једнога поглавице (голова) и неколико савјетника; ови су задњи бирани из разнијех сталежа грађанства. Ово »градско вијеће,' 1 које се такођер сваке треће године састајало, имађаше налог да се стара за храну пучанства, да води преговоре са сусједним градовима и селима, да подржава мир и поредак међу становницима, да унапређује трговину у унутрашњости града, да води надзор над грађевинама и држи у реду градска здања, да се брине за утјеравање прихода и за умножавање градскијех пробитака, и напокон да изравнава настале размирице у крилу друштава и радничкијех удружења. У правнијем распрама између грађана не могаше ово тијело ипак да се уплеће; жалбе противу вијећа требало је управљати на магистрат. Пошто се овај тек сваке треће године на сједници сакупљаше, то је лако схватити, да би он трудно био могао ријешавати повјерене му налоге, да му не буде пристојало право, да за обављање својих посала бира из своје средине шест чланова, из разнијех слојева грађанства, којима је задатак био да под предсједништвом поглавице као „извршујући савјет« (чести гласнан дума) седмичне сједнице држе и бригу воде о свим горе назначеним дужностима »градскога вијећа." Али мане овога закона избише скоро на површину. Градови добише скоро тако корпоративан значај, какав не бијаше нипошто у намјерама царице Катарине. Крупније мане наведенога шесторазредног сустава, које се скоро показаше и у пракси, састојаху се у томе, што се у први разред бијаху стрпали сви иосједници околоградних мјестија, дочим пети разред — као што је навише речено — обухваташе становнике посвећене најразноврснијим позивима; племство, које бијаше уређено по покрајинама и окрузима, изостајаше сасвим. Овог петог разреда нестаде скоро махом, а на његово мјесто дође класа почаснијех грађана: тако се зби, па на крају сва градска вранич 51