Бранич

отр. 788.

в р а н и ч

број 10-1 "2.

управа и односни чинови пређоше у руке трију разреда, који се састојаху из трговаца, занатлија и ситнијех грађана, људих ограничена образовања и потчињеног положаја, чега ради углед дотичнијех звања, као што је наравно, веома страдаше. То је донекле признавао и сами закон, који трговцима двију првих скупина (удружења) допушташе да се некијех звања, па чак и чланства у „градскоме вијећу," могу одрећи, као налога за њих без важности. И цијела организација слабо одговараше потребама градске управе. Вијеће, стојећи под надзором гувернера, састајаше се, као што смо видјели, тек сваке три године, те му по том не бијаше никако могуће да води надлежећу му контролу на вршитељним савјетом. Тако настаде потреба да се образују за разне гране управе многобројне, државом признате нарочите комисије, дочим вршитељни савјет изгуби тим мало по мало сваку важност и уплив, премда њему самоме опет спадаше да градску управу заступа. Ну његова стварна знаменитост тако опаде, да је покрајина бирала чак и његова тајника. У таком стању ствари, не могаше бити ни говора о активној мјесној управи, која би одговарала интересима пучанства. Тек под царем Николом II би године 1846 створен нови устав градова, најприје само за варош Петроград, па онда и за Москву и Одесу, двије вароши, у којима су се горенаведене управне ненрилике најживље осјећале. Главна је сврха закону била, да у управу уведе боље елементе, и особито да је приступачном учини властеоскијем посједницима у граду. Грађанство би подијељено на 5 класа, којима је једина задаћа била, да бирају чланове градскога вијећа. Свака је класа бирала, према броју својих чланова од 100 до 150 заступника под предсједништвом поглавице, или једнога чЛана извршујућег савјета, или напокон најстаријег свога друга. Кад би се изборно тијело десило сувише бројно, онда би избор слиједио по одсјецима од највише 600 бирача укупно. Бирало се, као и прије, сваке треће године. Изборно право уживаху само припадници дотичнијех класа, који бијаху навршили 25-ту годину живота; гувернер је био властан да потврди избор, или да распише нове изборе. Градско вијеће буде такође сведено на 5 одсјека, који, скупа, вођаху бригу о свим управним пословима,