Бранич

51*

број 10-12.

РУОКИ закон

стр. 789.

али на по се заступаху интересе својих посебних изборних разреда. Предсједништво у градскоме вијећу спадаше поглавици (начелнику) изабрану од укупног изборништва трију првих изборних разреда, и тај је морао имати барем 30 година и у Петрограду имати своју властитост од барем 15.000 рубаља. Његова дјелатност у томе чину трајаше 6, а кашње само 4 године. Потврда избора спадаше министру посала унутрашњих. Сваки је одсјек бирао свога засебног предсједника, у лицу старијег члана, а његов је избор имао да потврди главни гувернер. Тајник вијећа морао је бити биран из крила државних чинов-ника, а нотврђен такођер од главног гувернера. Градско вијеће није било власно да на своју руку никакве одредбе издаје, а дужно је било да сваки свој закључак приопћи »извршујућем савјету/ 1 који не могаше да их уништи, већ, кад би имао разлога противити се њихову извршењу, да их поднесе цивилном гувернеру, који пошљедњи, кад не могаше да се с вијећем сагласи, бијаше дужан да ствар уступи на ријешење главном гувернеру. „Извршујући савјет" састојао се је из 12 чланова изабраних од секција (одсјека) градскога вијећа, које имађаше да потврди за четверогодишње дјеловање главни гувернер. Њима је уз бок стајао један државни чиновник, одређен са стране министра унутрашњих послова на предлог главног гувернера. »Извршујући савјет," који је у хиерархичном погледу зависио од сената, стајаше под директним надзором провинцијалног и генералног гувернера. Ако изузмемо лагану преинаку односно броја чланова градскога вијећа, који би год. 1859 нешто стегнут, ово је у основнијем цртама био устав, каква га доби год. 1846 Петроград, а кашње Москва и Одеса. О каквој самосталности и по том слободном развитку управе у градовима, не могаше дакле бити још говора. Стопу по стопу државом надзирани, не могаху наравно ни вијећа, ни одсјеци, ни начелници да икакву иницијативу развију, јер је кључ цијеле управе била држава. Нод царем Александром II, који преуреди покрајинске уставе на темељу нових изборних начела, добише у истом смислу и градови нову организацију, и то управ законом 16-ог јунија 1870, на чије поглавите преинаке хоћемо још укратко да се обазремо.