Бранич
132
Б Р А Н И Ч
закону), онда ће се наћи, да је број нрвих, године 1892., у односу према броју других, био у сразмери од 3,6 1 | 0 , и да је у 1899. години спао на 1,4 0 |°Овде ћемо навести бројеве апсолутне и сразмерне.
Г одина
Услов. осуда
Опозв. усл. осуда
Проценат опозв. осуда
1892
17.881
665
3,6 %
1893
20.404
885
2,3 „
1894
21.377
1.147
1,9 „
1895
23.288
1.261
15
1896
24.205
1.507
1,3 „
1897
24.835
1 712
1,5 „
1898
25.431
1.632
1,3 ,,
1899
28.497
1.831
1,4 „
Свега: 185 918 10.640
Да уловна осуда није била примењена на 185 918 младих осућеника, који су се користили овим законским доброчинством, и од којих свега њих 10 640 нису умели да очувају то доброчинство, нијг ли вероватно, да би они, пошто су издржали кратку казну затвора, по изласку у слободу, следовали примеру њихових претходника у затвору? У извештају, који претходи криминалној статистици за 1896., известилац се пита, да ли ће после прве петогодишње периоде, т. ј. после 1896. број опозивања условних осуда продужити да расте, и ако је број осуда за опозивање готово престо да расте, бар у једној години. Одговор статистике следећих година поуздан је. Стопа годишњих опозивања, пошто је у 1896. пала на 1,3 °| 0 , пење се, до душе, у 1897. али врло лагано, на 1 } 5 °| 0 , и у 1898., и 1899. спушта се опет на 1,3 °| 0 односно 1,4°| 0 , дакле увек на много нижу стопу од почетне. Могло се побојати, а то би био озбиљни разлог за бригу, да ће, ако би Дамоклов мач, који је висио над главама условно осуђених, био такве природе да их задржи од нових преступа, млади преступници, који