Бранич

132

Б Р А Н И Ч

закону), онда ће се наћи, да је број нрвих, године 1892., у односу према броју других, био у сразмери од 3,6 1 | 0 , и да је у 1899. години спао на 1,4 0 |°Овде ћемо навести бројеве апсолутне и сразмерне.

Г одина

Услов. осуда

Опозв. усл. осуда

Проценат опозв. осуда

1892

17.881

665

3,6 %

1893

20.404

885

2,3 „

1894

21.377

1.147

1,9 „

1895

23.288

1.261

15

1896

24.205

1.507

1,3 „

1897

24.835

1 712

1,5 „

1898

25.431

1.632

1,3 ,,

1899

28.497

1.831

1,4 „

Свега: 185 918 10.640

Да уловна осуда није била примењена на 185 918 младих осућеника, који су се користили овим законским доброчинством, и од којих свега њих 10 640 нису умели да очувају то доброчинство, нијг ли вероватно, да би они, пошто су издржали кратку казну затвора, по изласку у слободу, следовали примеру њихових претходника у затвору? У извештају, који претходи криминалној статистици за 1896., известилац се пита, да ли ће после прве петогодишње периоде, т. ј. после 1896. број опозивања условних осуда продужити да расте, и ако је број осуда за опозивање готово престо да расте, бар у једној години. Одговор статистике следећих година поуздан је. Стопа годишњих опозивања, пошто је у 1896. пала на 1,3 °| 0 , пење се, до душе, у 1897. али врло лагано, на 1 } 5 °| 0 , и у 1898., и 1899. спушта се опет на 1,3 °| 0 односно 1,4°| 0 , дакле увек на много нижу стопу од почетне. Могло се побојати, а то би био озбиљни разлог за бригу, да ће, ако би Дамоклов мач, који је висио над главама условно осуђених, био такве природе да их задржи од нових преступа, млади преступници, који