Бранич

О УРЛЧУЊИВОСТИ

487

чуњивости. У ову противуречност упао је Лист с тога, што је се бојао, да злочиица и душевно болесног не стави у исту категорију људи. Да би објаснио како је често тешко одредити границу између злочина и лудила, он наводи пример тако зване смањене урачуњивости. Истиче велику опасност по друштво, када се један злочинац, који је због смањене урачуњивости осуђен на мању казну, пусти на слободу, те поново чини кривична дела. Из целокупне противуречности, у коју је Лист запао узимањем „мотивисања" у своју дефиницију о урачуњивости, покушава он да изиђе на овај начин. Разлика између душевно оболелог, који се не може излечити, и злочинца, на кога казна мотивишући може да дејствује, у томе је: што душевно оболели долази у болницу за умоболне, у којој се на њ дејствује медикиментима и осталим хигијенским срествима; а злочинац долази у казнени завод, у коме се на њ дејствује психичким утицањем на његову душу и разним мотивишућим представама. А што се тиче неизлечивих умоболника и непоправљивих злочинаца ту Лист долази дз закључка : „да је разлика између казне, којом треба да се обезбеђује од непоправљивих злочинаца, и између чувања опште-опасних умоболника, не само практично неостварљива, већ се и начелно мора одбацити " Лист је овим својим предавањем изазвао доста велику научну полемику, коју ми овде нећемо износити, јер она не доприноси много разбистравању појма о урачуњивости. Ми ћемо се ограничити на то, да покажемо, да је дефинисање урачуњивостн од стране Листа нетачно, јер не даје прави критеријум за кривичну одговорност. Као што смо раније изнели, и сам Лист је одмах ' увидео, да се његовој дефиницији могу замерке чинити, па ]1 покушао, да изиђе из противуречности, које изилазе из његових мотивисања. Да је Лист усвојио ону дефиницију, коју он тек на трећем месту, као могућу, наводи, она би се још моглл и усвојити, али он пошто по то ставља као услов за урачуњивост и „нормално опредељивање мотивпма".