Бранич

ДУХ МОДЕРНОГ КАЗНЕНОГ ЗЛКОНОДАВСТВА

49

ница ирегледно обухвате оиште одредбе о з.точипствима и казнама, као што је то иокушао швајцареки иројект. Дефиниције треба избегавати свуда, где служе само доктриналној потреби. Разлике, које су практично од незнатне вредности, треба изоставити. Казнени систем ваља по могућству просто урадити и унети само одредбе, које се могу извести, док се у важећим законицима прописи о извршењу казни, нарочито казне слободе, ретко извршују. Искуство учи, да је у једиом казненом заводу могуће само једно и исто извршеље казне, с тога за разлику међу казнама слободе мора бити одс.удна могућност, да се свака од ових казни изврпш у засебној згради. Тим ће број законских казнп слободе сам ио себи спасти на две или три. ГГз природе ствари излази подела дуго- и кратко-времених казни слободе, пошто извршеље истих не може бити исто. У садашње врвме рђаво стоји с извршељем кратковременпх казни слободе, док се на уређење завода за извршење дуговремених казни употребљују велике суме. Швајцарски пројект поставља за све казие слободе два важна принципа. Свакп се кажњенпк одређује на рад. Он треба да се по могућству занима радовима, које одговарају његовим сиособностима и којима Ке по отпусту моћи зарадити своје издржање. Тиме се чини крај беспосличењу осуђеиих на мање казне. Свакако неће бпти лако наћи сходна занимања кажњеним само на неколико дана или недеља; алп је то тако важио да сви кажњеници раде, да не сме бити превелика никаква жртва.. Исто је тако важна одредба: Одмор проводи свакп кажњеник у појединачном затвору. 8а извођење овог прописа иотребно је уређење појединачних ћелија за спавање. 1Со ма и у неколико нознај 1 данашње прилике и зло, које проистиче отуда, тпто су кажњеници заједтто за време одмора а особито ноћи, признаће и овај пропис за неизоставан, као што су га п управипцп казнених завода и затвора одавно тражилн. Буде ли се казна слободе примењивала ие тптедећн, слободно се може рећи: без плана, свакако ће сходно извршење казпи бити немогуће због фииансијских тешкоћа. Но, ако држава младе васпита и непрестано падајуће у поврат учинп нешкодљивим, ако раскалашне навикне иа рад, а иијанице заводима за лечење о слободп њиховог покора, то ће се број осуђених на казну слободе стално смањивати и једном ће бити мотуће, да се извршење казне уреди према његовој сврси. Уа извршење дуговремене казне слободе робије, иримењује пројект т. з, прогресивни систем. Прво време, бар три месеца, проводи кажњеник у засебној ћелији, тада се одређује на рад заједно са другим. осуђеницима, за последњу трећину времена може се кажњеник, који се добро понашао, привремено отпустити. Он се не предаје његовој судбини, по власт која га одпутнта стара се с полицијским службенпцима 4