Бранич

Б Р А Н II Ч

199. — Наслеђивање по свом властитом араву је правило. „Наслество по закону припада најближим сродницима по крви редом... опредељеним", вели §. 395. По томе, дакле, по свом властитом араву наследник наслеђује имовину покојникову онда, кад је с покојником род у оном степену крвног сродства, у којем су степену с покојником сродни и они сродници његови, који су, по наследном реду, као најближи средници његови, позвани да га наследе. Или: имовину покојникову наслеђују, по свом властитом праву, они који су најближи сродници покојнику, а налазе се у оном колену наследника, које је прво позвано за наслеђивање покојника. По нашем законском реду наслеђивања, имовину покојникову наслеђују, по свом властитом праву, 1) деца покојникова: синови и ћери, 2) преци њогови, који су представници колена, а то су: ошац (и мати), дед по оцу и дед по матера (уједно и баба, жена и једног и другог деде); даље: прадед, арапрадед и чукундед, сва тројица и по оцу и ио матери-, и 3) муж и жена кад једно друго по закону наслеђују (§. §. 408. 2. алинеја. и 416. при крају). Сви остали наследници из појединих колена наслеђују по праву представљања. (§§ 399. 400 при крају, 402, 403, 404, 405, 406 и 407). 200. — 1) Појам права представљања. Право представљања је благодјејање закона, по коме је потомак, као даљи сродник покојников, овлашћен да, у конкурсу с другим од њега ближам сродницима покојниковим, иаследи онај део наслеђа, који би наследио и његов умрли предак да је жив у време примања наслеђа. Или краће: право аошомка да у име свог претка наследи трећег свог сродника, кога би предак наследио да је жив (в. Марка Стојановића Закони "ред наслеђа). Да објаснимо примером : Петар је по смрти оставио два сина А. и Б., и унука В. од раније умрлог му трећег сина Јована. Да је Јован преживео оца, он би с браћом поделио очево имање; али, пошто он није жив, то ће син његов, а унук Петров: В. у конкурсу са оетала два сина Пе-