Бранич

НАСЛЕДНО ПРАВО

73

трова (А. и Б.) а стричевима својим, представљати свога оца и добити онај део ('/ 3 ) наслеђа дединог, који би добио и отац његов да је жив. Ако је, пак, Јован оставио два или више синова, онда ће ови сви, представљајући свога оца, опет добити само његов део (Ч 3 ) из дединог наслеђа и тај део међу собом поеелити на равне делове (§ 399. у вези с § 397.). 201. — 2) Услови за право престављ а њ а. — Услови су за то право ови: а) да није жив предак, који се представља. То се јасно види из §-а 399: и унучад мушка без оца оставша при наследству представљају оца свога и добијају његов део, тј. онолико колико би он добио да )е жив;" даље из тумачења §-а 402: „колико би отац добио да је жив-," и из §. 403: „ако браша не би жива било." — По томе, дакле, ако би се један син покојников одрекао права наслеђа очевог и био би још жив. онда деца његова а унучад покојникова не могу се корпстити правом представљања и тражити од стричева (односно тетака) или њихових потомака очев део из наслеђа дединог. То исто важи и за браћу и сестре покојникове и њихово потомство, ако им је жив отац и одриче се наслеђа сина свог (тј. наслеђа покојниковог). А го исто важи и за потомка сваког шефа колена (деда, прадеда итд.), ако је овај жив и одриче сенаслеђа покојника(унука, праунука итд. свог.) б) да је представник (репрезентант) законитш (брачни) иотомак онога, кога представља (репрезентата). — По овоме, дакле, предак нема права да представља потомка; и в) да представник има личну сиособност да наследи покојникл; дакле, да је, у време отварања наслеђа покојниковог, био већ жив или бар зачет, само да је рођен у законом року (§. 395 у вези с §§. 43, 113 и 114), и, да није недостојач према покојнику да га наследи. (§. 419.). 202. — А може ли потомак представљати и несталога претка? — Ја држим да може, и ако је неизвесно да ли је нестали предак, у време отварања наслеђа покојниковог, био жив или мртав и да ли је он сад, кад се има наслеђе да прими, још у животу