Бранич

ПРАВО НА ЗАКОНИ ДЕО

-151

наследника пријатеља Г. Овде је закони део удове 1 |г од \ од 16.000 м. = 4000 м. пошто јој је, у овоме случају, интестатски наследни део 8000 м. Кад је покојник после себе, поред детета и удове оставио и оца Г, онда у овоме случају право на закони део имају само син и удова, а не и родитељ. Он би у овоме случају, по §. 1969 грађ. зак. имао права, да тражи од наследника издржање, и то од интестатских наследника у првоме реду, а од тестаменталних, ако им је, осим припадајућег им законог дела, још што у наслеђе припало, јер наследници овлашћени на закони део, нису дужни, да дају издржање родитељу покојниковом на штету њиховог законог дела, пошто им закони део у сваком случају мора остати без икаквог отежања и ограничења. С. Кзличина законога дела Старо право утврђивало је закони део једноставно на четвртину онога дела, који би наследницима припао по законом (интестатском) реду наслеђа. Новела 18 претеривала је у подизању законога дела и увела је, у исто време, прогресивно срачунавање његово. Основна је замисао ове новеле била: чији је интестатски део \ или више од целе заоставштине, тога је закони део био \ овога дела; чији је, пак, интестатски део био 1 | б или и мање од целе заоставштине, тога је закони део износио '| 2 овога дела. Ово није важило само за децу и унуке покојникове, но и за претке, па и браћу и сестре његове. Закони се део имао да рачуна за свакога, који је био на закони део овлашћен, одвојено из његовога дела, који би му по законом реду наслеђа припао дистрибутивно рачунање. Закони се део није никада израчунавао, као што су то узимали старији правници, за све овлашћене на закони део укупно из целе заоставштине — колективно рачунање — тако, да би га овлашћени на закони део сами после могли да поделе на извесне делове. За одређивање законога дела узимало се у обзир: а) За одмеравање количине законога дела, убро-