Бранич

152

Б Р А Н II Ч

јавале се све оне личности, које би биле интестатски наследниди, кад не би било тестамента покојниковог. Овде се није урачунаво онај, који се за живота покојниковог пуноважно одрекао наслеђа, а урачунавао се, на против, онај, који је био пуноважно лишен наслеђа. Убројавање овога није увек смањивало закони део. Оно је, шта више, и увеличавало закони део, а на име онда, кад је ексередирани (лишени наслеђа) доспео да буде по реду четврти овлашћени на закони део. Кад се ексередирани не би убројавао, онда би закони део сваког појединца износио '| 3 интестатског дела, дакле '| |2 заоставштине. Али, како се и он урачуњавао, онда се интестатски део сводио на а закони је био % овога, дакле Ч 10 заоставштине. Отуда је и била у римском праву изрека: „ехћегес1 аНз раг!ет 1асИ ттиепсЈат питегит ас1 аи§епс!ат 1е§Штат". б) За одмеравање вредности интестатског дела узимата је за основ вредност у времену смрти покојникове. Процена активе заоставштине вршила се по општој вредности; дугови заоставштине и погребни трошкови одбијали су се, а трошкови око ликвидације нису се ни узимали у рачун. в) овлашћени на закони део могао је да тражи, да му тестаментални наследник положи инвентар целе заоставштине, па и манифесгацију истога под заклетвом. Он је могао ово тражење нарочитом тужбом да оствари, а тако исто и кверелом или тужбом за допуну законога дела. У немачком праву а по § 2303. гр. зак. као што се то из досадањег видило, закони део износи увек половину вредности интестатског дела наслеђа. Израчунавање законога дела. 1. 1.) Закони је део одломак вредности чисте заоставшгине. Према овоме, при израчунавању законога дела, прво се одбијају од активе заоставштине потраживања поверилаца заоставштине. При овоме одбијању не узима се у обзир ни потраживање законога дела, ни потраживање из легата или налога. Ипак има један