Бранич

НРПВИЧНА СТРАНА ЗЛОЧИНСТВА

165

мисли да је крушка, јер се у његовзм субјекгивигету неправилна престава у погледу својства крушке створила, пошто није могао да прави разлику између својства крушке којом се иста од јабука разликује. II. Заблуди се у области кривичног права врло велика важност приписује; кривично право има увек посла с људима. Делати значи извршити извесну промену у спољноме свету према извесној престави. Онај који дела, дела према извесној слици коју он у погледу света има, дакле у одношају његовом према другом чему; нападајући човек дакле на спољни свет он доводи у самој ствари праву енергију, односно праву снагу у известан одноша] а не ону која вероватно одговара његовој слици у погледу спољнога света. Постоји ли каква разлика између спољног света и слике коју он у својој глави има, то се онда могу неизлечиме последице непотпуног безазленог делања појавити. Човек може да дела, али он треба право да дела т. ј. њему треба да је одношај његовог делања у погледу права потпуно јасан и са истим док је у потпуном складу потврди да је извесно делање у складу са правом, да је дакле у границама законских прописа, а резултат извесног расуђивања, чији је саставни део с једне стране правни пропис, с друге стране пак слика самога дела; ко стоји пред извесном делателношћу, мора исту у одношај наспрам правних прописа да доведе. Правилност једног оваког расуђивања послова на правилности оних саставних делова; закључак, односно расуђивање онога који дела, биће неправичан, лажан, у заблуди, ако је исти у погледу оних саставних делова нетачан, ако постоји заблуда у погледу важности и пространства правн о прописа, ако је он дакле у заблуди у погледу своје делателности према горе наведеном мишљењу. Према томе дакле, у погледу расуђивања односи на онај први саставни део или други, разликује се иста на правну и фактичну заблуду а која деоба има значење једино у томе што је правна заблуда у већини случајева извињавајућа. III. Узме ли се наше мишљење као правно т. ј. да право делати, значи, испитати одношај између делања с једне и права с друге стране, довести у склад једно с другим и да право ни од кога ништа више захтевати не може до то, да сваки сходно прописима права дела — то онда излази, да је за питање